„Nevidljivi" uzima pola roda

Čačak – Jelovni krompir u Srbiji i okolnim državama zaražen je virusom „ipsilon“(Y-VKr) često i stoprocentno, a u visokom postotku i njegovim srodnicima koje nauka registruje kao VULKr i S-VKr. Te mane ova biljka nasleđuje od svojih semenskih predaka i zbog njih srpski proizvođači krompira trpe ogromne štete.

– Krompir se u nas gaji na oko 70.000 hektara s prosečnim prinosom nešto većim od 10 tona, a virusi uzimaju više od polovine potencijalnog roda – kaže za „Politiku“ dr Drago Milošević, vanredni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku na predmetima zaštite bilja.

Ove podatke on je naveo u upravo objavljenoj autorskoj studiji „Zaštita krompira“, predlažući šest mera za ozdravljenje semenske proizvodnje u Srbiji. Ideal u ovoj oblasti je, razume se, Holandija, gde su prinosi jelovnog krompira veći od 40 tona po hektaru, a elitno seme rađa u ravnici, ili čak na oranicama šest metara ispod nivoa mora. Za to vreme, naši proizvođači semena, koji obrađuju tek 500 hektara, traže izolovanu planinsku njivu iznad 1.000 metara nadmorske visine.

– Ali, u Holandiji postoji stroga državna kontrola virusne ispravnosti krtola koje se seju, makar i u baštici pored kuće. Druga pogodnost su morski vetrovi, koji prenosioce zaraze odnose sa njihove teritorije dublje na kontinent – veli profesor Milošević.

Na jednom mestu u knjizi, sagovornik poručuje da je odgovor na pitanje šta je semenski krompir i po čemu se razlikuje od konzumnog sročio tako da bude prijemčiv i baštovanu i profesoru univerziteta. Ta razlika ne može da se otkrije posmatranjem krtola ljudskim okom, već jedino „elisa“ testom u laboratoriji. Semenskim krompirom se, dakle, smatraju krtole koje su zaražene virusima tek od jedan do 10 odsto, što zavisi od kategorije, dok sve ostale krtole pripadaju jelovnom krompiru.

Ova biljka, inače, ima brojne neprijatelje, oko 80 poznatih bolesti, među njima i 20 viroza. Najrasprostranjeniji virus, „ipsilon“, može samo za jednu godinu da zarazi čak 50 odsto biljaka na nekom području, iako nije veći od 730 nanometara (jedan nanometar = milioniti deo milimetra). Sastoji se od nukleinske kiseline i proteinskog omotača, ne može se videti svetlosnim, već samo elektronskim mikroskopom. Najznačajniji načini širenja jesu preko zaraženih krtola iz vegetacije u vegetaciju, ili biljnim vašima u toku rasta. Od ovog virusa ne postoji hemijska odbrana, a znaci zaraze mogu se uočiti najčešće tek naredne godine, kao mozaik i šarenilo na lišću. Ali, „ipsilon“ je do tada već „oplevio” baštu. Jedno istraživanje u nas, sa elitnim semenom sorte dezire, pokazuje da je za dve godine umnožavanja ogledno polje postalo stoprocentno zaraženo „ipsilonom“. Profesor Milošević ističe da će elitno seme na njivi u Čačku već prve godine da bude zaraženo virusom čak od 50 do 90 odsto, a pošto se i sledećih godina seje pod nazivima „original“ i „prva reprodukcija“, problem postaje sve veći.

Kako se može stati na put „nevidljivom“ koji, po već rečenoj računici, krompirašima u Srbiji pravi godišnju štetu od oko 100 miliona evra (što je danas tržišna vrednost 700.000 tona krtole)?  

– Rešenje je u proizvodnji i upotrebi kvalitetnog semenskog krompira. Najvažnija mera u suzbijanju viroza jeste uništavanje izvora zaraze, zakonskom zabranom sadnje zaraženog materijala. Države kao naša nisu u stanju da primene takve mere, pa je onda neophodno izbegavati izvor zaraze. Znači, gajiti semenski krompir u posebnim rejonima, kao što su Pešter, Golija i Vlasina, gde kilometrima unaokolo nema njive zasejane konzumnim krompirom, koja je glavni izvor zaraze – objašnjava profesor Milošević.

Za ljude koji se bave semenskom proizvodnjom, naveo je još pet neophodnih mera. To su čišćenje useva od bolesnih biljaka tokom vegetacije, zatim plodored (na istoj površini krompir ne saditi najmanje tri godine), primena mineralnih ulja (svakih sedam do deset dana), pravilna orijentacija njive kako bi vetar odnosio vaši, kao i obavezan prevremeni prekid vegetacije. Kad semenski krompir bude dostigao potreban broj krtola po broju i veličini, neophodno je uništiti nadzemnu masu biljke, mehanički ili hemijski, čime je virusima zauvek zatvoren put do ploda.

Gvozden Otašević