Vojni univerzitet po NATO standardu

Ako bi neki od 120 profesora i docenata Vojnomedicinske akademije svaki dan prošao kroz svih 70 kilometara hodnika ove elitne zdravstvene ustanove, trebalo bi mu 572 dana da obiđe dužinu ekvatora. Na sreću, niko od njih to i ne pokušava, već planetu obilaze avionom, učestvujući na brojnim seminarima, predavanjima, gostujući na uglednim univerzitetima i srodnim medicinskim akademijama, gde su naši stručnjaci poslednjih godina ponovo rado viđeni gosti. Ali, da bi bio u potpunosti zaokružen vojni obrazovni sistem, našoj zemlji nedostajao je samo jedan korak – formiranje univerziteta odbrane. Od ove jeseni, međutim, objedinjavanjem naučnih i obrazovnih kapaciteta VMA i Vojne akademije, biće pređena i ta, poslednja etapa reforme vojnog školstva.

Brigadni general dr Mladen Vuruna, načelnik Vojne akademije, gde će najverovatnije biti i sedište Univerziteta odbrane, kaže za „Politiku” da je njihov cilj pre svega da etabliraju vojne, odnosno nauke u oblasti odbrane.

– Univerzitet će nam dati mogućnost da sprovodimo i doktorske studije, što do sada nismo mogli, jer to pravo pripada univerzitetima. Odbrana pruža velike mogućnosti za naučni rad, tim pre što imamo i ljudske i materijalne resurse. Naši oficiri su i sada školovani, a mi želimo da to podignemo na još viši nivo, u skladu s novim standardima, da naše diplome budu prepoznate u Evropi. Važno nam je da svi visoki oficiri, počev od majora, imaju nivo obrazovanja koji je ravan masteru, što je standard koji uvode zemlje članice NATO-a – objašnjava dr Vuruna.

General-major profesor dr Miodrag Jevtić, načelnik Vojnomedicinske akademije napominje u razgovoru za naš list da je sve do prošle godine vojska raspisivala konkurs i primala doktore iz građanstva.

– Tada bi nastajao jedan period od godinu ili dve, kada smo mi morali da ih obučimo, što je predstavljalo dodatno opterećenje i materijalni izdatak za sanitetsku službu. Zato smo i odlučili da sopstvenim resursima školujemo kadar koji nam je potreban u sistemu odbrane. Tako je nastala Visoka škola integrisanih studija medicine VMA. Ali, da bi se osnovao univerzitet, potrebno je da postoje najmanje tri fakulteta. Zato smo se dogovorili sa nadležnima u Ministarstvu odbrane i sa ministrom lično, da osnujemo Univerzitet odbrane, gde će Vojna akademija imati dva studijska programa, društveno-humanistički i prirodno-tehnički, a mi jedan, medicinski – kaže načelnik VMA.

Profesor Jevtić dodaje da vojna medicina ide napred, jer se sve više traže analitičke sposobnosti i veština komunikacije, nove tehnološke mogućnosti.

– Studenti se opredeljuju za naše studije zato što imaju predvidljivu karijeru, odmah dobijaju posao. Obezbeđeno im je praktično sve što im je neophodno da bi živeli, učili, i to u jednom sasvim pristojnom ambijentu, kakav postoji i u evropskim zemljama. Privlači ih to što se radi u malim grupama, što je preduslov da se bolje uči. Svako od njih ima svog mentora koji ih vodi kroz proces učenja, pomaže im kada je teško. To je koledž sistem, koji smo mi prvi primenili u našoj zemlji.

Akreditacionoj komisiji predata su sva dokumenta i osnivanje univerziteta očekuje se u narednih mesec dana, da bi već od jeseni počela nastava, objašnjava prvi čovek Vojne akademije.

– Već smo u procesu štampanja novih udžbenika, da ne bude kao do sada da studenti imaju „metar knjiga” za svaki predmet. Mi smo kadrovska obrazovna institucija i školujemo onoliki broj studenata kolike su potrebe u sistemu odbrane. To, međutim, ne znači da nećemo školovati i civilne studente u budućnosti, pošto nam se sada otvaraju i te mogućnosti. Možemo da školujemo vojne analitičare, menadžere u odbrani i vojnoj industriji, da razvijemo zajedničke studijske programe sa civilnim univerzitetima – otkriva general Vuruna.

----------------------------------------------

Mnogo učenja i dobar provod

Kadetkinja VA Violeta Brković koja završava treću godinu, smer pešadija, s prosekom 8,60, zajedno sa drugaricom upisala je vojne studije. Njenog kolegu sa smera Nedeljka Šataru (prosek 8,90) posebno zanimaju psihologija i fizičko vaspitanje.

– Ovde nikada nije dosadno, puno je avantura i provoda, čak i kada je nauka u pitanju. Za dobre studente poput mene nema ograničenja po pitanju izlazaka – kaže Šatara.

– Imam odobrenje za izlazak od tri popodne do pola šest ujutru svaki dan. Studenti koji imaju presek osam, mogu da ostanu samo do ponoći. Dešava se i da ostanemo po celu noć u gradu, ali to nije pravilo – navodi Violeta.

I njihove mlađe kolege s medicinskih studija ističu dobru atmosferu i druženje. Nataša Petković iz Njeguša kod Bačke Topole (prosek 9,50) ići će dve godine na praksu, a potom na specijalizaciju.

– Zavolela sam uniformu. Ovde smo svi zajedno, deset devojaka i deset mladića, živimo u vojnom internatu na VMA. Budimo se oko pola sedam i kroz 40 minuta dolazi komandir koji nam pregleda sobe. Onda idemo na doručak, a od osam počinje nastava – opisuje Nataša.

Kadet VMA Goran Savić iz Trnave kraj Užica (prosek 10) misli da su studenti vojne medicine u prednosti u odnosu na kolege sa civilnih fakulteta, jer im je zagarantovan posao.

Bojan Bilbija