Igre oko prvog guvernera

Dileme nema, Crna Gora će uskoro, a najdalje tri meseca po usvajanju seta zakona kojima se definiše finansijski sistem, dobiti prvog guvernera Centralne banke. Ono što je, međutim, neizvesno jeste da li će Ljubiša Krgović, dosadašnji predsednik Saveta Centralne banke Crne Gore, postati novi guverner ili će ga državni vrh zemlje penzionisati.

Politički bukmejkeri tipuju na sigurno, tvrdeći da je crnogorski premijer Milo Đukanović spremio „svilen gajtan” za Krgovića, a sled događaja kao da im daje za pravo. Jer, do pre neki dan s visokom dozom izvesnosti smatralo se da je Krgović obezbedio kontinuitet funkcije. Mada se spekulisalo o sukobu Centralne banke Crne Gore (CBCG) i Prve banke (u kojoj su premijer Đukanović i njegov brat akcionari), argument da bi Krgović mogao postati prvi crnogorski guverner posle sticanja nezavisnosti bio je Predlog zakona o Centralnoj banci koji je sačinilo Ministarstvo finansija i prosledilo vladi na usvajanje. Sredinom prošle nedelje verovalo se da će Krgović dobiti zvanje „guverner” jer je u predlogu Ministarstva finansija pisalo da „članovi Saveta Centralne banke Crne Gore koji tu funkciju obavljaju na dan stupanja na snagu novog zakona o CBCG ostaju na funkciji do isteka mandata na koji su imenovani” i da takav predlog predstavlja garanciju nesmetanog kontinuiranog rada Centralne banke.

Ministarstvo finansija rukovodilo se članovima Zakona o sprovođenju Ustava kojima je regulisano da „organi upravljanja koji su izabrani pre donošenja Ustava (a među njima je i Savet CBCG) ostaju da vrše funkciju do isteka svog mandata” i pravilima Evropskog sistema centralnih banaka. To pravilo, međutim, važilo je samo do sednice vlade. Na vladu je zatim stigao novi predlog, za koji mediji tvrde da ga je sačinio „uži kabinet” (premijer i potpredsednici vlade), kojim je zapravo preinačen predlog Ministarstva finansija. Vlada je zatim odlučila da parlamentu pošalje Predlog zakona o Centralnoj banci u kome piše da se „novi Savet CBCG mora izabrati u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu novog zakona o CB”, jer „Ustav predviđa da CBCG bude nova institucija s novim ovlašćenjima i novim organima”.

Ovakav rasplet kao da je dao za pravo onim analitičarima koji su tvrdili da akcionari Prve banke (među kojima i premijer Đukanović) neće oprostiti Krgoviću zabranu Prvoj banci da daje kredite i da će na sve načine nastojati da ga pošalju u penziju. U trenutku kad je vlada promenila predlog Ministarstva finansija iz vlade je plasirana informacija da je „Krgović jedan od najodgovornijih državnih činovnika za krizu u Crnoj Gori”, da je „CBCG kasno zaustavila i loše kontrolisala enormni rast kredita pre velike ekonomske krize” i da je predsednik Saveta CBCG navodno „cinkario” Međunarodnom monetarnom fondu stanje crnogorske ekonomije i Prve banke. Deo stručne javnosti tvrdi, međutim, da je nervoza državno-političkog vrha naročito porasla posle objavljivanja informacije da se narednih dana očekuje izveštaj Centralna banka o kontroli rada Prve banke.

Inače, Prva banka već skoro godinu dana javno proziva predsednika Saveta Centralne banke da opstruira rad te banke i sprečava njen oporavak. Ljutnja akcionara Prve banke postala je još glasnija kad su oni saopštili da im se banka oporavila, da je likvidna i da im je adekvatnost kapitala na zakonskom nivou, a i dalje je ostala na snazi ostala odluka Centralne banke da im zabrani odobravanje kredita. Svoje tvrdnje Prva banka je potkrepila podacima da je preko njenog računa uplaćen novac za privatizaciju „Elektroprivrede Crne Gore”, da je vraćen kredit od 44 miliona evra koji je dobijen od crnogorske vlade i da državne institucije „drže” u toj banci više od 100 miliona evra.

Kontraargument Krgovića je, kako tvrde mediji, da Prva banka ne može opstati ukoliko država sa svojim depozitima ne stoji iza nje, da su gubici „pojeli” kapital banke, da su „kontaminirani” (i skoro nenaplativi) plasmani oko 100 miliona evra, da pada poverenje javnosti u tu banku i da je jedino rešenje njena dokapitalizacija novcem ili države ili nekog ozbiljnog inostranog investitora.

Crnogorski premijer, resorni ministar finansija (Igor Lukšić koji je i potpredsednik vlade) i ostali državni činovnici do sada su izbegavali da se javno izjasne o svemu što je vezano za pripremu novog zakona o Centralnoj banci. Ali je zato predsednik Saveta CBCG Ljubiša Krgović iskoristio skup u Bečićima koji je okupio guvernere i ministre finansija država regiona da pošalje poruku sledeće sadržine:

– Prva banka za Centralnu banku Crne Gore nije personalno nego fiskalno pitanje. U Prvoj banci je 55 odsto državnog i novca iz svih drugih javnih izvora i pitanje je upotrebe tih para. Zatim, zbog strukture akcionara, Prva banka je i političko pitanje, a zatim je pitanje u kojoj meri ta banka poštuje zakone. Tek na kraju Prva banka je supervizorsko i pitanje poverenja jer ima nizak nivo garantovanih depozita.

Odgovarajući na optužbe da je Centralna banka odgovorna za krizu u Crnoj Gori, Krgović je rekao da je CBCG „jedina institucija koja je u periodu krize primenjivala kontracikličnu politiku”.

Polemika o budućem guverneru zasenila je priču o zakonu o Centralnoj banci Crne Gore koji treba da obezbedi nezavisnost i samostalnost te institucije. U Predlogu zakona zapisano je da se guverner bira na predlog predsednika države, a da viceguvernere i članove Saveta CB bira parlament. Osim nove organizacije, Centralna banka Crne Gore imala bi institucionalnu, funkcionalnu, personalnu i finansijsku nezavisnost kakva je zapisana u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije i Statutu Evropske centralne banke. Izričito je predviđeno da čelni ljudi i ostali zaposleni u Centralnoj banci ne smeju da primaju niti da traže uputstva od državnih i drugih organa i da državni organi ne smeju da utiču na rad i odlučivanje članova organa CBCG. Takođe, Predlogom zakona ojačava se uloga Centralne banke u odnosu na vladu.

----------------------------------------------

Jelašić uz Krgovića

U polemiku o izboru novog guvernera Centralne banke Crne Gore uključio se i odlazeći guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. On je potvrdio da Evropska centralna banka ne poznaje mogućnost skraćenja mandata guvernera zbog donošenja nekog novog zakona, pa i ustava. „Ubeđen sam, ako biste pitali Evropsku centralnu banku, da bi i ona dala isto mišljenje i po pitanju Crne Gore kao što je dala mišljenje po pitanju mnogih drugih zemalja”, rekao je Jelašić novinarima u Bečićima.

Miša Brkić