Ne želim da nam se ponovi prošlost

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka, 7. juna – Pozadina napada na mene i Stranku demokratske akcije jesu neslaganja i različita viđenja uređenja države i društva. Ja najiskrenije verujem i borim se za bosanskohercegovačko multietničko društvo u kojem će naše razlike biti naše prednosti, a ne razlozi za sukobljavanja. Oni koji me napadaju, ne veruju u Bosnu i Hercegovinu kakva je bila više od hiljadu godina i o njenoj budućnosti razmišljaju drugačije.

Ovako je na naše pitanje – šta je pozadina učestalih napada na njega i SDA – odgovorio njen lider Sulejman Tihić, kojeg deo bošnjačkih partija i prvih ljudi Islamske verske zajednice BiH naziva „podmetnutim srpskim igračem”, „advokatom Srbije”, čovekom koji je u kandžama bivše Kontraobaveštajne službe JNA...

Šta su ciljevi napada na Vas i SDA?

Cilj ovih napada je isključivo diskreditacija Sulejmana Tihića, a time i SDA i ovog političkog koncepta. Već dugo se iz istih krugova diriguje i vodi napad na mene sa namerom da građane dovedu u zabludu, a mene prikažu kao osobu koja ne štiti interese Bošnjaka, i kao, po njihovim merilima, „lošeg” muslimana, nekoga ko navodno izdaje, deli ili prodaje etničke interese.

Da li ste očekivali da će kritike na Vaš račun početi kada ste pozvali bošnjačko-bosanske političare da napuste „filozofiju žrtve” i okrenu se rešavanju pitanja značajnih za sadašnjost i budućnost BiH?

Moj poziv je bio da treba napustiti pasivnu filozofiju žrtve. Očekivao sam kritike od ljudi koji ne razumeju značaj i potrebu promene politike, od ljudi koji su žrtve. Ali nisam očekivao takvo populističko ponašanje od političara koji treba da gledaju u budućnost i rešavaju probleme sadašnjosti. Nažalost, ti političari, uz podršku medija koje kontrolišu, bili su glavni kritičari ovakvog stava, uz optužbe kako navodno izdajem i prodajem interese Bošnjaka i muslimana, kako želim zaboraviti prošlost... Pa, to je najlicemjernije što se može kazati nekome ko je prošao pet logora i sve torture koje uz to idu! Ja to nikada ne mogu i neću zaboraviti, niti bih ikada od drugih tražio da zaborave svoja stradanja i žrtve.

Ali, niko ne može živeti u prošlosti i od prošlosti jer je to pogubno po nas. Nemamo pravo uskraćivati budućnost svojoj deci, unucima i generacijama koje će posle njih doći. Pamtimo prošlost i učimo od nje kako bismo imali bolju, srećniju i prosperitetniju budućnost.

S pravom je rečeno: „Istorija je učiteljica života.” Oni koji ništa ne nauče od prošlosti, koji ne nauče kako izbeći zlo, moraju znati da se prošlost ponavlja. Mi u Bosni i Hercegovini posebno smo platili visoku cenu što nismo izvukli pouke iz prošlosti. Ja ne želim da se to više ikada ikome ponovi.

Zašto Vaš poziv na unutrašnji dijalog, odnosno da domaći političari preuzmu odgovornost za rešavanje unutrašnjih pitanja u BiH i uspostavljanje dobrih odnosa sa Srbijom, Hrvatskom i Crnom Gorom nije naišao na očekivani stepen razumevanja?

Iste političke snage stalno me napadaju i kada promovišem i pozivam na dijalog, dogovor i kompromis, regionalnu saradnju, posebno sa Srbijom kao jednim od naših prvih suseda. To su upravo ljudi koji i dalje žive u prošlosti, ili im ta priča samo služi za prikupljanje političkih poena i osvajanje vlasti. U stvarnosti, ta priča najčešće je samo paravan za ostvarivanje ličnih, grupnih, čak i kriminalnih interesa. Zato smatram da je organizovani kriminal, skriven pod krinku nacionalizma, najveći problem i najveći neprijatelj države Bosne i Hercegovine i njenog društva u celini.

Zbog čega reis-ul-ulema Mustafa efendija Cerić i Islamska zajednica BiH traže da povučete izjavu da se u Dobrovoljačkoj ulici dogodio zločin i zašto Vas je naibu-eris Ismet efendija Spahić optužio da ste „podmetnuti srpski igrač” u BiH?

Najbolje je da njih pitate. Ja nemam nameru da to učinim. Verujem da je svima nama cilj istina o događajima u Dobrovoljačkoj, a to može utvrditi samo Sud Bosne i Hercegovine. Izjavu naibu-reisa hafiza Spahića ne želim da komentarišem. On je time više rekao o samome sebi nego o meni.

Na osnovu čega je SDA nedavno politiku Stranke za BiH i njenog lidera Harisa Silajdžića okvalifikovala kao nacionalističko-populističku?

Zato što su to izjave za raspaljivanje etničkih i verskih strasti birača. One, onako narodski kazano, mogu „na prvu” običnom čoveku zvučati bombastično, sa komentarom: „Neka im je baš rekao!” i slično. Međutim, takvim izjavama se ne rešavaju, već usložnjavaju i nagomilavaju problemi u Bosni i Hercegovini.

Boro Marić