Nisam kriv zbog klizišta

Situacija u poplavljenom Trgovištu više nije alarmantna, jer radovi pod pokroviteljstvom Ministarstva za infrastrukturu napreduju po planu. Miodrag Trifunović iz Saobraćajnog instituta CIP, zadužen je za koordinaciju sa izvođačem radova, preduzećem „Putevi” iz Vranja i nekoliko puta dnevno je sa njima u kontaktu. Trenutno se pravi bujična pregrada sa prelivom, koja će biti visoka tri i po metra, objašnjava Trifunović za „Politiku”, dodajući da je i dalje prisutna opasnost da „klizište siđe naglo i u velikim količinama”:

– U ovom trenutku je situacija u potpunosti pod kontrolom. Juče su napravljeni iskopi i dovučen je materijal, oko 1.500 kubika kamena. Preostaje još ugrađivanje kamena i betoniranje. Očekujem da bi ova, najvažnija faza, bila završena za desetak dana, posle čega će najveća opasnost po Trgovište biti otklonjena. I dalje postoji mogućnost da nastane bujica koja za 12 sati može da preraste u rušilački talas.

Trifunović dodaje da se radovi izvode na mestu gde je bila stara elektrana. Naš sagovornik otkriva i mogući uzrok nastanka opasnog klizišta, koje već skoro mesec dana drži u strahu meštane Trgovišta, a srpske spasilačke službe u najvišem stepenu pripravnosti – zbog mogućnosti da se 300.000 kubika zemlje naglo sruči u reku Tripušnicu.

– Ovo klizište silazi već dve decenije. Istražujući po terenu, otkrio sam i verovatni uzrok zašto je to klizište proradilo. Dok sam osmatrao okolinu klizišta, uočio sam ostatke nekakvih profila na obalama Tripušnice. Široj javnosti to nije poznato, ali baš na mestu klizišta nekada je bila brana! Služila je za proizvodnju električne energije za Trgovište. Ona se u jednom trenutku srušila, negde sedamdesetih godina. Da li zbog neke ljudske delatnosti ili zbog neodržavanja, u ovom trenutku ne mogu da kažem. Bila je visoka, po mojoj proceni, oko četiri-pet metara. Imala je optočni kanal i snabdevala je elektranu. Klizište je verovatno krenulo posle nestanka brane – otkriva Trifunović.

Tragom Trifunovićevog otkrića, pokušali smo da utvrdimo poreklo brane i kako je srušena. Meštani nisu bili voljni da o tome mnogo govore, ali smo ipak pronašli Tomislava Mitića (77) koji nije bio iznenađen našim pitanjem.

– Tačno je. Ja sam lično gradio branu 1965. godine! Teškom mukom, sa još nekoliko radnika. Malo od betona, malo od drvlja i kamenja. Nije to bilo ništa posebno, obična branica, sa malim padom. Bila je visoka tri, a dugačka 10 metara. Kad nadođe Tripušnica, mi otvorimo ispuste i voda ode. Tadašnji predsednik opštine je stalno govorio: može i bez toga, može i bez toga. Ali, ja sam bio uporan i na kraju sam ga ubedio da je izgradimo. Bilo je to tačno na mestu gde sada brdo klizi. Ali, jednog dana došla je jaka voda, kao ova nedavno što je bila, i to sve počistila! Tvrdim da klizište nije nastalo zbog moje brane, već je postojalo i pre toga, zbog izvora u tom brdu – uverava Mitić.

Hidroinženjer Trifunović, međutim, ima drugačije mišljenje.

– Sa klizištima je kao i sa kućom. Počinje da se ljulja kada je ugrožen temelj. „Temelj” ovog klizišta bila je akumulacija koju je brana stvarala. Kada je voda odjednom nestala, nije više imalo šta da drži tu zemlju i ona je počelo da klizi –smatra stručnjak CIP-a.

Bojan Bilbija