Ruski kvas iz Mršinaca

Čačak – Preduzeće „Mala kompanija“ počelo je proizvodnju ruskog kvasa u Mršincima kod Čačka, s desetoro zaposlenih i kapacitetom od 300.000 flašica mesečno. To je, eto, najsažetija lična karta jednog novog posla na srpski način, ali i slikovita priča o zapošljavanju i borbi za malo mesta pod tržišnim suncem.

U čačanskom pogonu BIP-a tri decenije radila je jedina kuvaona kvasa na ovom delu Balkana, ali su je pre dve godine novi vlasnici fabrike preselili u Beograd. U Čačku su ostali nezaposleni radnici i njihovo znanje.

– To nam je dalo ideju da ovde ponovo pravimo kvas iz naše mladosti. Nedavno smo okupili staru ekipu sa najboljim kuvarom kvasa u Srbiji Predragom Madžarevićem na čelu, koji radi po originalnoj recepturi iz Rostova – kaže za „Politiku“ Miroslav Milinković, inženjer iz Čačka, jedan od suvlasnika „Male kompanije“.

Drugi ortak je njegov prijatelj, lekar iz Beograda, Miodrag Živković. Proizvodnju su organizovali u pomoravskom selu, u zakupljenoj zgradi i sa opremom na kojoj je doskora Dragan Čikiriz pravio sokove.

Priprema kvasa po starim receptima jeste vrlo složen i dugotrajan postupak, s mnogo rada. Od namakanja zrna ječma i raži, klijanja i parenja pa do sušenja, mlevenja i pripreme slada protekne i više od 70 dana. To je mudrolija koja se, dabome, najbolje radi u Rusiji, gde Čačani i kupuju sirup. Proizvodi se u Kursku, doprema u Srbiju u buradima i ovde prerađivača košta od dva do 2,20 dolara po kilogramu.

– Mi od tog sirupa kuvamo kvas, dodajemo ugljen-dioksid i piće se pasterizuje i flašira. Nema aditiva ni konzervansa, sve je prirodno. Maloprodajna cena je između 30 i 40 dinara i obe boce, povratna i nepovratna, sadrže 0,33 litra. Trgovci u Šumadiji hoće da rade sa povratnim bocama, dok u Beogradu i Vojvodini niko nema prostora ni vremena da misli o ambalaži – veli Milinković.

On pripoveda da kvas doprinosi očuvanju zdravlja i jača radnu sposobnost. Otkriven je pre više od milenijuma i prvi put pomenut 989. godine u Rusiji kad je kijevski knez Vladimir, povevši podanike u hrišćanstvo, pribeležio: „Podeliti narodu hranu, medovinu i kvas“. Mnogo godina kasnije, Sergej Jesenjin je u poemi „Ana Snjegina“ ispevao: „Svako ima bojene prozorske kapke, praznikom meso i kvas“.

– Želimo na početku da se probijemo kvalitetom, da ga ustalimo i širimo tržište. Ušli smo u Beograd, Vojvodinu, u Šabac, leskovački kraj, dok ovde u Šumadiji već postoji navika da se pije kvas. Mašine smo zakupili na pet godina, ukoliko se ovo pokaže kao dobar program, uložićemo i nova sredstva – navodi Milinković koji je od 1982. do 2000. godine bio direktor sladare, a neko vreme i pivare BIP-a u Čačku.

„Mala kompanija“ iz Mršinaca već priprema i svoj drugi proizvod, posebno pakovanje kvasnog sirupa iz Kurska, kao probiotički dodatak ishrani. Po delovanju na organizam, kvas je sličan kefiru, kumisu (kiselo kobilje mleko), kiselom mleku i acidofilinu (vrsta jogurta).

Pored truda, znanja i poslovnih veza, šta je još bilo potrebno uložiti u početak ovakvog posla, sa deset novih radnih mesta? Oko 60.000 evra.

Gvozden Otašević