Klub entuzijasta u Sarajevu

Sarajevski sastanak EU – zapadni Balkan je završen pre nego što je i počeo a biće ubrzo i zaboravljen. Jedni (zemlje regiona) su očekivali daleko više, a drugi (Brisel) je zadovoljan što se ničim nije obavezao. Na učinak sastanka sa tročasovnim trajanjem, daleko od očiju javnosti, sa Gimnih (čitaj: sve strpano na gomilu) formulom i uopštenim predsedničkim saopštenjem, koje ne obavezuje nikoga, već je napao sloj prašine. Posle neuspeha na Brdu kod Kranja, ovaj sarajevski je ,,izboksovan” samo zahvaljujući velikom zalaganju Španije, čime je i spasen obraz EU.

EU je ponovila, ko zna po koji put, uopšteno obećanje da proces integracija zapadnog Balkana u EU, koji je i do sada bio veoma spor i sa dosta uslovljavanja, neće biti zaustavljen. Ništa konkretnije nije ni ponuđeno ni nagovešteno. Dobro je ipak da se nije čuo eho stava pojedinih, i to najuticajnijih članica, da će posle prijema Hrvatske uslediti poduži predah, a kad dođe vreme za razgovor o prijemu i nešto stroži kriterijumi. Na marginama sastanka to su ipak jasno rekli britanski i nemački ambasadori u Beogradu, a nešto pre njih i odlazeći švedski ambasador. Bile su to svojevrsne poruke Beogradu.

EU je mogla da ode zadovoljna sa sastanka, iz više razloga. sastanak je održan a eventualno njegovo neodržavanje, u uslovima teške finansijske krize u evrozoni, ponajviše bi štetilo upravo EU jer bi se moglo protumačiti da ona gubi i na političkom planu jer eto i dojučerašnji evroentuzijasti gube interes za nju. EU je svakako zadovoljna i što se ni sa čim nije obavezala. Uspela je da za isti sto dovede Jeremića i Hisenija i po preovlađujućim ocenama probila političku i psihološku barijeru budućih okupljanja Beograda i Prištine, uz blagi ustupak Srbiji zbog učešća Unmika, a bez štete po političke predstavnike izvršne vlasti Kosova i Metohije.

Španija, kao predsedavajuća EU, održavanje sastanka je ubeležila kao svoj velik uspeh u inače bledom šestomesečnom mandatu. Pokazala je veliku umešnost u pripremama i istrpela velike pritiske u davanju povoljnijeg tretmana Prištini čime je ponajviše doprinela da se sastanak uopšte i održi.

Turska je inače sa velikim simpatijama prema Prištini, odradila svoj deo posla. Privolela ju je da prihvati učešće na sastanku po Gimnih formuli, uz uveravanja da joj to ne može štetiti jer je ,,nezavisnost Kosova svršena stvar”. Priština je to prihvatila uz objašnjenje svojoj javnosti da je izborila povoljan tretman, sličan srbijanskom, bez državnih obeležja.

BiH, Albanija i Priština, izuzev nešto određenijih obećanja za viznu liberalizaciju, ništa novo nisu ni čule ni dobile.

Da bi se više pozabavila nekim drugim regionima, a istovremeno i umanjila uticaj Rusije na Balkanu, Amerika je svojim prisustvom demonstrirala pojačani pritisak na EU da preostale države bivše SFRJ i Albaniju što pre integriše u svoje okvire. Do tada, svakoj je dala domaći zadatak: Sloveniji da ojača međunarodnu poziciju, Hrvatskoj da dobije punopravno članstvo, BiH da konsoliduje svoje institucije, Crnoj Gori da prestane ba bude ,,talac regionalnih podela”, Srbiji da se ,,okrene budućnosti”, Kosovu da ,,učvrsti svoju državnost”. Amerika nije propustila da naglasi da i dalje snažno podržava nezavisnost Kosova, kao i da se sa Beogradom oko toga ,,slaže da se ne slažu”, što nažalost ponavljaju i srpski zvaničnici.

Sudeći po niskom nivou zastupljenosti (ambasador u BiH) Rusija je samo potvrdila da formalno podržava učlanjenje zemalja zapadnog Balkana u EU. Međutim, bilateralno, kroz značajnije razvijanje ekonomske saradnje i posebno gasni projekat „Južni tok”, nastoji da povrati i ojača svoje pozicije i prisustvo. Zbog geostrateških interesa podržava Beograd u vezi sa Kosovom, sve dok jednog dana eventualno ne dođe u poziciju da kaže: ,,Ne možemo mi biti veći Srbi od Srba”.

Srbija je snažno demonstrirala svoju odlučnost da politički predstavnici Kosova mogu biti prisutni samo u skladu sa Rezolucijom UN 1244 i u tome je uspela. Ipak, pitanje je da li je odustajanjem od table ,,Srbija” više izgubila nego Priština pojavljivanjem iza Unmika.

Ambasador u penziji