Englezi prizivaju 1966, a Amerikanci 1950.

Kada je 30. juna 1950. u engleskim novinama osvanulo da je fudbalski tim izgubio od SAD na prvom posleratnom svetskom prvenstvu u Brazilu (1:0), mnogi su pomislili da je to štamparska greška. Nije bila. Fudbal je samo nastavio da bude zagonetan i nepredvidljiv na mundijalima. Da nije tako, američkim amaterima bi mreža onda bila napunjena do vrha, a Gordi Albion, ponesen i pobedom na prvom meču, protiv Čilea (2:0), šepurio bi se kao veliki favorit.

Beše jedno od najvećih mundijalskih čuda trijumf nad ondašnjom engleskom nadmenošću. Novine na Ostrvu uoči susreta su s podsmehom pisale da na kugli zemaljskoj samo dva naroda nemaju blage veze s fudbalom – Eskimi i Amerikanci. Englezima su porasla krila i pošto je pre odlaska u Brazil kombinovani tim Velike Britanije dao ostatku Evrope pola tuceta golova (6:1).

Početak kraja Gordog Albiona na IV svetskom prvenstvu bio je tačan šut Džoa Gaetjensa u 38. minutu. Haićanin, koji je u Njujorku prao sudove i učio za računovođu na Univerzitetu Kolumbija, samo je tri puta igrao u reprezentaciji pre puta u Južnu Ameriku. S terena u Belo Horizonteu iznesen je na ramenima saigrača. Uzdrmana kolevka fudbala izgubila je zatim s 1:0 i protiv Španije, koja je kao prvoplasirana otišla u finalnu grupu.

U devet susreta s Englezima Amerikanci su ostvarili još samo jednu pobedu. Bilo je to godinu uoči mundijala u njihovoj kući 1994. Na turniru na kojem su učestvovali i Brazil i Nemačka, savladali su Gordi Albion s 2:0. Ni tada u engleskim novinama nije bilo štamparske greške, ali je državni tim, pogotovo selektor Grejem Tejlor, bio pod njihovom žestokom paljbom. Jedan tabloid je dao naslov „Jenki – Daske 2:0”, što je upečatljivo govorilo o nacionalnom doživljaju reprezentacije koja ni u nastavku kvalifikacija za mundijal u SAD nije popravila sliku o sebi. U Italiji 1990. u polufinalu – četiri godine kasnije bez vize. 

U subotu, u 20,30 časova, u Rustenburgu, Engleska i SAD se sastaju i deseti put. Dok američki mediji prizivaju Gaetjensov duh, kolevka fudbala gaji veliku nadu da je najzad kucnuo čas da se ponovi trijumf na vlastitom tlu 1966. Iako se čuda događaju, Amerikanci su načisto sa tim da je njihov domet i u Južnoj Africi ograničen, ali zašto da Englezima ne zaprže čorbu. Gordi Albion mora da primi najveće breme na svoja pleća u poslednjih mnogo, mnogo godina, jer su ga njegovi igrači prve klase i tačerizam italijanskog trenera Fabija Kapela uzdigli u red glavnih favorita.

Viđenje engleskog reprezentativca Džoa Kola to nedvosmisleno i potvrđuje.

(/slika2)– Pogledajte koja su dostignuća igrača u našem timu. Tu su engleski šampioni, evropski prvaci, pobednici nacionalnog kupa... Reprezentacija vrvi od fudbalera koji imaju izgrađeni pobednički duh, a to može da bude i presudno u borbi za svetski tron. Razlika u odnosu na prethodne mundijale jeste ta što sada imamo iskusan i prekalljeni tim, a sazreo je i Vejn Runi, koji je 2002. bio veoma mlad, a 2006. nije bio u dobroj formi. Danas je među najopasnijim napadačima na svetu. Pre četiri godine iz ritma nas je izbacila povreda Majkla Ovena. Sada nam je povređen jedan od stubova odbrane Rio Ferdinand, ali je tim uravnoteženiji. U nas su uprte oči celog sveta i vreme je da dokažemo da vredimo. Mnogima među nama Južna Afrika je poslednja šansa da uđemo u istoriju – kaže Kol, s kojim prvak Čelzi nije želeo da produži saradnju, pa je on već potpisao predugovor s Arsenalom.   

Legenda engleskog fudbala Džef Harst, strelac tri gola u finalu mundijala 1966. protiv Nemačke na Vembliju (4:2), smatra da nije dobro to što tim suviše zavisi od Runija.

– Nezamislivo je da Engleska može da osvoji titulu svetskog prvaka bez Runija. On je jedan od najboljih fudbalera na svetu, ali pojedinac ne može da odvuče timska kola do vrha. To je ekipni poduhvat – veli Harst.

Dok sav fudbalski svet svrstava Englesku u glavne favorite, čuveni Holanđanin Johan Krojf je zavrteo svoju ploču.

Ceo svet zna kako će igrati Engleska s Kapelom kao selektorom. Italijanski treneri imaju svoju filosofiju igre kojom ubijaju lepotu. Engleska sada potpuno liči na Italiju. Njen mentalitet je izmenjen i sve je podređeno rezultatu. Posle razočaranja 2006, engleskom timu je potrebna lepršava igra, a s Kapelom to nije moguće – veli Krojf, koji je prenebregava to dasu „azuri” posle engleskog trijumfa dva puta bili prvaci sveta (1982, 2006) i dva puta finalisti (1970, 1994).

Autoritativni Kapelo, koji je s Engleskom bio ubedljiv u kvalifikacijama, saopštio je ko će igrati protiv SAD još dva dana pre meča. Engleska javnost ga je kritikovala što se sa šireg spiska odrekao talentovanog Volkota, 21-godišnjeg Arsenalovog fudbalera, a večeras joj je prilika da se uveri mogu li na sredini terena zajedno da igraju Džerard i Lampard.

Među 23 američka igrača devetorica igraju ili su bili u engleskim timovima. To su golmani Hauard (Everton), Guzan (Aston Vila) i Haneman (Vulverhempton), odbrambeni igrači Demerit (Votford) i Spektor (Aston Vila) i veznjaci Dempsi (Fulam) i Holden (Bolton). Napadač Altidor je bio u Halu (sada Viljareal), a Donovan je ostavio odličan utisak u Evertonu, ali se vratio u Los Anđeles Galaksi u martu kada je počela američka profesionalna liga. Bizli i Edu su u Rendžersu iz Glazgova.

----------------------------------------------

Kapelov tim najstariji ikada

Prosek starosti engleskog tima (23 igrača) u Južnoj Africi jeste 28,7 godina i najstariji je tim Gordog Albiona na mundijalima ikada. Prošli rekord je bio 1954 (28,4), ali je tada igrao 39-godišnji Stenli Metjuz. Prosek je veći za 3,5 godine u odnosu na Nemačku 2006. Kada je Engleska uzela titulu 1966, prosek je bio 26,5 godina.  

G. Anđelić