Nepalac osvojio Njujork

U rodnom Nepalu, gde je šivenje odeće posao za domaćice i ljude iz nižih kasti, Prabal Gurung teško može da bude zvezda. Na drugom kraju sveta, njegovim kreacijama se dive glumice Demi Mur i Rejčel Vajs i, što je najvažnije, u modnom svetu neprikosnovena urednica američkog „Voga“ Ana Vintur.

Ipak, tek kada je vatreno crvenu haljinu s Gurungovim potpisom za jednu zvaničnu priliku obukla Mišel Obama, Gurung je s ponosom pozvao majku da joj kaže da je uspeo. Kasnije se prva dama SAD pojavila u još jednoj njegovoj prljavo beloj haljini sa crnim printom.

Gurungovi roditelji, koji žive u nepalskoj prestonici Katmantduu, podno Himalaja, tek tada su konačno poverovali da je u Njujorku postao neko.

„Nisam dizajner koji pravi odeću u trendu. To me nimalo ne zanima. U Američkoj modi i modi uopšte postojala je potreba za mladim dizajnerima koji ne kreiraju samo džins i majice, već poznaju zanat,“ rekao je u jednom intervjuu.

U kolekciji za proloće-leto 2010. isticale su se svilene ručno šivene prljavo bele haljine sa naborima, u kakvima su se pojavljivale glumice Demi Mur i Tendi Njutn.

Rođen u Singapuru, gde su roditelji odbegli zbog neprihvatljivog braka „mešanaca“ iz različitih društvenih slojeva, Gurung se kao i većina Nepalaca iz srednje klase školovao u Indiji. Najpre za hotelski menadžment, da bi se kasnije upisao na Nacionalni institut za modnu tehnologiju u Nju Delhiju. Sa stečenom diplomom radio je za mumbajskog modnog kreatora Maniša Aroru, koji je u svetu stekao priznanje modernim pristupom tradicionalnoj indijskoj nošnji, prenosi AFP.

Ipak prekretnica u karijeri je bila selidba u Njujork i šegrtovanje kod Done Karan. Tek prošle godine je pokrenuo sopstvenu modnu liniju, a u februaru je imao prvu samostalnu reviju na Njujorškoj nedelji mode.

Trenutno je jedan od najpopularnijih dizajnera u Njujorku. Najjeftinija haljina Prabala Gurunga košta 1.400 dolara, koliko i četiri prosečne godišnje plate u Nepalu.

Pripada generaciji mladih kreatora koji koriste Tviter, Fejsbuk i druge prednosti interneta. To posmatra kao čist biznis, jer mu društvene mreže omogućuju kontakt sa najširom mogućom publikom i štede milione dolara koje bi trošio na reklamu.

J. J. K.