Život na ulici
Svratište za decu ulice na teritoriji Beograda realizuje Centar za integraciju mladih. Reč je o nevladinoj organizaciji nastaloj 2004. godine. Avgusta 2007. godine na Dorćolu otvoreno je prvo Svratište za decu koja žive na ulicama velegrada. Posle samo tri nedelje na evidenciji je bilo sedamdesetak mališana, što je potvrda da je ovakvo mesto neophodno, ali je samo posle četiri meseca prestalo s radom. Do proleća 2008. godine bilo je smešteno u kulturnom centru Reks, takođe na Dorćolu, a s proleća te godine useljava se u Krfsku ulicu na Zvezdari gde je i danas.
– Program za rad sa decom i mladima koji žive i rade na ulici započeli smo 2005. godine sa terenskim radom na centralnim opštinama u Beogradu. Specijalni pedagozi, defektolozi i socijalni radnici, koji su angažovani na programu, veruju da je rad na integraciji i uključivanju posebno osetljive grupe dece jedino moguć ukoliko je utemeljen na principima dobrovoljnosti, poverljivosti, neosuđivanja, individualnosti u pristupu, jasnoći u pružanju informacija, postupnosti u planiranju zaštite, participativnosti i zaštiti prava deteta – kaže Milica Đorđević, koordinatorka Svratišta.
Prema njenim rečima u poslednje četiri godine realizuje se program koji ima za cilj uspostavljanje integrativnog modela zaštite za decu i mlade ulice. Na evidenciji Svratišta nalazi se maloletnici koji, zbog različitih životnih prilika, za život radije biraju ulicu. Centar za integraciju zajedno sa njima menja sistem zvaničnih institucija, razbija predrasude vezane za takvu decu.
– Mi se radujemo njihovim uspesima u kreiranju budućnosti kakvu zaslužuju. Prioritet u našem radu ima razvijanje dugoročnog partnerstva, najpre sa decom i mladima. To činimo formiranjem odnosa baziranog na poverenju i iskrenosti prema odraslima, koji je ujedno i prva takva veza koju su iskusili. Zatim radimo na razvijanju poverenja u institucije sistema povezujući ih sa našim partnerima – reči su koordinatorke Svratišta.
Decu koja dolaze u Svratište često nazivaju nevidljivom jer ne poseduju dokumenta, bez pouzdanih su podataka gde i kada su rođena, a ne nalaze se ni na evidenciji nadležnih organa. Međutim, kada jednom dođu u Svratište njihov status se menja.
– Nadležni organi se obaveštavaju o tome da je Svratište primilo još jednog korisnika i proces evidentiranja, što je preduslov za sistematsku pomoć države i institucija. Zatim se trudimo, uz saradnju sa drugim institucijama da poboljšamo situaciju u kojoj se nalaze. Gradimo odnos poverenja i težimo da u saradnji sa prijateljima i donatorima učinimo sve da ova deca shvate da je pred njima budućnost koja može da bude lepša nego što je to bila prošlost – objašnjava Milica Đorđević.