Zapadni Balkan: razna imena za razne namene

„Bacite pogled na ovu mapu”, obratio se predsednik Klinton američkoj javnosti uoči 24.marta 1999, dok su se piloti NATO-a pripremali za napad na našu zemlju. „Kosovo jeste malo, ali leži na glavnoj liniji rascepa između Evrope, Azije i Bliskog istoka, upravo na mestu gde se susreću islam,sa jedne strane, i zapadna i pravoslavna grana hrišćanstva,sa druge strane. Na jugu se nalaze naši saveznici Grčka i Turska; na severu su naši novi demokratski saveznici centralne Evrope. A svuda oko Kosova leže druge male zemlje...” Prema rečima tadašnjeg predsednika SAD, Kosovo i ostale male zemlje nekako su nelagodno uglavljene između Evrope, Azije i Bliskog istoka, dok u isti mah razdvajaju stare američke NATO saveznike od njihovih novih prijatelja u centralnoj Evropi. Posle kosovskog rata i uvođenja Pakta za stabilnost u regionu, polako je nestajao iz medija termin Balkan da bi u akademskim raspravama bio zamenjen „politički korektnim” terminom jugoistočna Evropa, koji kasnije biva zamenjen novom sintagmom koja nas je ponovo vratila na Balkan. Zapadni Balkan je prostor koji je tako postao zanimljiv zahvaljujući svom graničnom statusu, odnosno situaciji da nije „ni tamo ni ovde”, a da je, istovremeno, na oba mesta.

Zapadni Balkan je veoma zvučno ime o kome se govori i piše već nekoliko godina. Njegovi tvorci izbegli su naziv južni Balkan, jer je pridev „južni” preasocijativan i izaziva dodatnu odbojnost na ovim prostorima. „Zapadni Balkan” bolje zvuči, pa nas navodi na pomisao da bi Balkan, premda nije na Zapadu, u smislu zapadnih principa organizacije društava mogao biti „zapadni”. U takvoj političkoj komunikaciji neki danas nastoje pokazati kako zapadni Balkan predstavlja samo jedan neodgovarajući politički pojam, jer Evropu danas čine zemlje koje su članice EU, dok države zapadnog Balkana, koje iako istorijski, civilizacijski i geografski pripadaju Evropi, ipak nisu Evropa, već to tek treba da postanu članstvom u uniji. Na ovaj način jedna političko-ekonomska zajednica preuzela je geografsko-istorijsko ime celog kontinenta. U jezičkim razmatranjima bitan je samo prefiks „zapadni”, jer se tradicionalno smatra da kad je nešto sa zapada, znači da „valja“.

Dakle,zapadni Balkan je zbirno ime za skup država koje nisu u Evropskoj uniji, a geografski se nalaze na zapadu Balkana. U pitanju je jedan od onih kliznih termina političke geografije i zato možemo slobodno reći da sintagma zapadni Balkan predstavlja, pre svega, geopolitički konstrukt, kojim je označena strategija EU prema uglavnom svim državama jugoistočne Evrope koje danas nisu članice E­vro­ps­ke uni­je, i koji, kao takav, može da bude predstavljen i formulom koja bi izgledala ovako: ex Jugoslavija –Slovenija plus Albanija jednako jezapadni Balkan, i svodila bi se na osovinu Zagreb–Sarajevo–Beograd.U diskursima koji nastaju u kontekstu pridruživanja uniji, zapadni Balkan je označen kao prostor koji se geografski nalazi na jugoistoku Evrope odnosno „opasno” blizu EU, odakle njoj preti sve ono što odlikuje države „trećeg sveta”: terorizam, ilegalne migracije, organizovani kriminal, trgovina ljudima. Na taj način zapadni Balkan je simbolično izmešten u prostor južno od evropskog kontinenta, izvan simboličkih granica Evrope, dakle u „treći svet“. Upravo zbog podele na evropske i neevropske zemlje države zapadnog Balkana moraju da postanu članice Evropske unije kako bi im se priznalo da su deo Evrope, imajući u vidu da je to istovremeno i nužan uslov za privredni razvoj i ukidanje njihovog nižeg statusa u evropskoj hijerarhiji. Sa druge strane, postoje shvatanja da je „zapadni Balkan” veštački stvoren pojam u funkciji promene imidža celog jednog regiona, koji je poznat kao veoma turbulentan deo Evrope, i da upravo zato postoji samo dok se države koje pripadaju tom regionu ne kvalifikuju za članstvo Evropskoj uniji.

Diplomirani etnolog-antropolog,student Međunarodnih i evropskih doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu