Najbolja osveta – prepustite joj muža

Većina nas u ovim krajevima ima razumevanje za ljubavne izlete dve zbračene osobe. Objašnjavamo to zasićenošću, kasnim razočarenjem i završetkom hemijske reakcije ljubavi između dvoje ljudi. Ali hajde da analiziramo devojku koja ulazi u vezu sa oženjenim čovekom.

Sada već bivša, druga po redu supruga Berluskonija poturila je svoju ćerku da izgrdi preko medija svog oca zbog veza sa devojkama. Pri tome je ćerka zaboravila da je i njena majka rodila troje dece, pa i nju u vreme dok je Berluskoni bio u braku sa svojom prvom suprugom . Tada joj nije smetalo što je bio sa devojkom. Sve je rešio razvod od prve i venčanje sa drugom. E, tu smo.

Devojke iz ovih priča pomisle da je trenutna supruga lenja, matora, glupa, dosadna, neuredna i da ga ne razume i da ne ume sa njim. Žele da ga usreće svojom mladošću, lepotom i šarmom. A pri tome se ne upitaju kakav je čovek koji laže, jer samo lažima može se opravdati vreme provedeno sa njom. Ili je to možda baš susret dvoje „ljudi laži”, što bi rekao Skot Pek. Ne pomisle kakav je čovek koji se ne posvećuje svojoj deci i kad može njih da stavi na kocku što ne bi sutra i nju i njeno dete.

Jedna grupa ovih devojaka želi brak. Zaboga, u pitanju je direktor firme a ne Pera portir. I kad se to ostvari, ostvari se i izreka da je najbolja osveta kad vam neka otme muža da joj ga prepustite. Druga grupa, kada se pojavi i pomisao o braku beži iz veze kao đavo od krsta. Pa one su upravo i izabrale oženjenog da imaju alibi da nikom ne peru, ne čiste i ne kuvaju. Jer život je manikir, pedikir, žurke i slično.

Ispada da aseksualne devojke biraju oženjene, a one koje zaista gotive muškarce i prave su sladostrasnice ljubavi biraju nezauzete muškarce (momke, razvedene…). I nije im ni teško, ni žao da mu peru, peglaju i kuvaju. Zanimljivo je razmišljanje jedne moje prijateljice doktorke koja smatra da devojke iz ove priče ne mogu ništa da dožive ako u igri nije još jedna žena. Pa kao što među muškarcima ima ljudi sa homoseksualnim aspiracijama, što ne bi bilo i obratno.

Većina tih devojaka nosi krst oko vrata, i to što veći. Pošto je krst simbol hrišćanstva treba ih podsetiti da neprestano krše desetu Božju zapovest, a ona glasi : Ne poželi ništa što je tuđe. Potpuno su zaboravile da je to nečiji tata, nečiji muž. Zapravo, neko krade po samoposlugama, neko mobilne telefone i novčanike, neko intelektualnu svojinu, a neko tuđe muževe. U čemu je razlika? Lopov je lopov.

Doris Lesing, nobelovka, u jednom intervjuu kaže: „Ja bih radije sada umrla nego imala vezu sa oženjenim muškarcem.” A naša pesnikinja Radmila Lazić odgovara sjajnom pesmom Šta fali oženjenom.

Ovo je jedina zemlja od Aljaske do Južnog pola u kojoj se naručuje pesma na svadbama i slavljima: „Šta mogu drugo nego da te žalim ja, jer pored tebe je ta žena starija”. Misli se na onu koja je takođe nekad bila mlada i koja smatra da nije sramota stariti.

Kada pročitate pesmu Radmile Lazić Šta fali oženjenom postaviće se krunsko pitanje ženskom delu populacije, a ono glasi: Da li je bolje biti ljubavnica ili supruga oženjenom muškarcu. U Americi su dali odgovor na slučaju Levinski. Ali ovo je zemlja Srbija.

pedijatar pulmolog