Grčka između „dve vatre"

Od našeg dopisnika

Atina, 15.juna – Grčka je ove nedelje kao u dečjoj igri „između dve vatre”! S jedne strane toplo, s druge strane hladno! Dok „trojka” (inspektori EU, MMF i Evropske centralne banke) svojim ohrabrujućim izveštajem podgrevaju nade da za Grčku ima spasa, agencije za rejting je „hlade” i ponovo snižavaju kreditni rejting zemlje, njenih državnih obligacija.

„Mudis” je od početka nedelje snizio kreditni rejting Grčke do najnižeg nivoa, do kategorije „đubreta” jer ne veruje u istinsku sposobnost zemlje da se izvuče iz dugova i pravilno preraspodeli paket pomoći od 110 milijardi evra koje zemlje EU i MMF planiraju da doznače Atini. Druge agencije za sada, kako kažu, ostaju na starim ocenama i ne nameravaju da preispituju ionako niski grčki kreditni rejting.

Ocenom „Mudisa” je šokiran i evropski komesar Oli Ren, ali, ponajviše, sama Atina jer su svrstavanjem državnih obligacija u najnižu kategoriju ignorisani pozitivni pokazatelji u poslednja dva meseca koje je, uostalom, konstatovala i „trojka” koja je upravo u inspekcijskoj misiji. Snižavanje kreditnog rejtinga Grčke bez sumnje utiče na berzanska kretanja i stvara prostor za nove spekulacije o budućnosti grčke privrede, preciznije, nagađanja da sve, ipak, može da se završi – bankrotom. Premijer Papandreu čini očajničke napore da zaustavi ovakve glasine koje štete ukupnom imidžu Grčke i poručuje svetu, ali pre svega sunarodnicima, da vlada čini sve da se zaustavi korupcija, sprovedu zakonske norme, spreči povećanje nezaposlenosti, da se kazne svi oni koji su godinama zavlačili ruku u „državni džep”. Papandreu je u svojoj najnovijoj izjavi, posle sednice vlade, još jednom ponovio da Grčkoj ne preti opasnost bankrota, da je najgore prošlo, da je zemlja na putu ka normalnoj finansijskoj i poreskoj situaciji.

Ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je optimista jer smatra da je veliki uspeh činjenica da se prvi put za duži period beleže pozitivni pokazatelji: od januara do maja deficit u budžetu je 8,97 milijardi u odnosu na 14,66 milijardi evra koliko je bilo u istom periodu prošle godine. To znači da je deficit smanjen za celih 39 posto. U isto vreme, nisu ispunjeni zacrtani ciljevi kada je reč o sredstvima skupljenim od poreza. Od planiranih 11,7 posto, prihod od poreza povećan je za samo osam procenata. Ovo je oblast u kojoj napredak ide najteže jer Grci, jednostavno, nisu naučili da plaćaju poreze. Uz to, od preko hiljadu tzv. ofšor kompanija niko nije platio godišnji porez od tri posto koji će ubuduće biti i celih 15 posto. Zašto je to tako i kako će se Ministarstvo finansija izboriti sa ovakvim propustima, ostaje da „trojci” objasni ministar finansija Papakonstantinu.

Zapravo, toliko je toga što je decenijama bilo zapušteno i van domašaja zakona da nije realno očekivati da bi sve moglo da se reši za samo nekoliko meseci. Jer ako u zemlji gde, sudeći po broju luksuznih jahti, samo šestoro ljudi prijavljuje prihode veće od milion evra, jasno je da je do cilja – dalek put. Prvo treba rešiti korupcione skandale koji datiraju iz prošlosti, ali u kojima su u džepove pojedinaca prešli milioni evra iz raznih socijalnih fondova, mita koje su za bolji plasman na tržištu pojedincima plaćale strane firme, poput „Simensa” koji je trenutno na tapetu i pod istragom, zajedno sa ministrima.

U ovom trenutku za Grčku je veliko ohrabrenje podrška koju im daju evropski komesar Oli Ren, predsednik Evropske centralne banke Triše i prvi čovek „Dojče banke” Akerman. Oni, na osnovu prvih analiza koje je u Grčkoj napravila „trojka”, ne prestaju da veruju da za Grčku ima nade. Jedini neprijatan momenat tokom boravka „trojke” u Atini bilo je saznanje da je inflacija porasla na 5,4 odsto, što je najveći procenat za dugi niz godina.

„Trojka” je zabrinuta jer dva ministarstva, ekonomije i finansija, svako na svoj način, vide uzročnike... Jedni smatraju da je uzrok opšte stanje na tržištu, a drugi, da je inflaciju izazvao talas novih poreza, pre svega podizanje PVD-a na 23 posto. Činjenica je da su zbog porasta PDV-a automatski skočile i cene...

Poslednjih dana veliki lanci se utrkuju u sniženjima u kojima je osnova razlika u PDV. To na sebe preuzimaju firme, ali to mogu samo veliki, ne i mali koji se gase. I sa takvim olakšicama, supermarketi su poluprazni, ali su zato male prodavnice, jednostavno – zatvorene. Zauvek! Trenutno je Grčka sigurno jedna od najskupljih evropskih zemalja: trešnje su, preračunato u našu valutu, 460 dinara, banane preko 120, paradajz 120 do 150... Lubenice su 40 do 50 dinara, ali isto toliko košta i veza peršuna ili luka. Maline su preko 800 dinara, njih ovde, i tako, malo ko jede. A naše – propadaju!

Sve to Grcima ne smeta da u ove tople dane, kada je temperatura u Atini 40 stepeni, sem na plaže idu u – štrajkove. U sredu i četvrtak neće raditi metro... štrajkuju advokati, doktori i medicinsko osoblje. Bolnice su u kolapsu, nema lekova, medicinskog materijala, nema osoblja, pacijenti da bi preko reda došli na operaciju plaćaju mito i do 2.500 evra.

Evropski, nema šta!

Jasmina Pavlović-Stamenić