Sojin sir iz beogradskih podruma

Kineski sojin sir, koji se prodaje u beogradskom Bloku 70, a koji sve češće kupuju i ovdašnji potrošači, proizvodi se u nehigijenskim uslovima i nije prošao neophodne kontrole, saznaje „Potrošač”. Ova namirnica sve popularnija među Beograđanima ne uvozi se iz ove daleke zemlje, jer to naši propisi ne dozvoljavaju, a kako se pravi, verujemo, da mnogi ne žele ni da znaju.

Redakciji „Potrošača” nedavno se javila čitateljka iz Beograda koja se redovno snabdeva ovom, inače, vrlo jeftinom hranom (od 80 do 100 dinara za kocku sira) i pitala da li inspekcija kontroliše prodavce i imaju li oni neophodnu dokumentaciju o prodaji u radnjama koje nude ujedno i garderobu i tehničke uređaje.

„Potrošač” je krenuo u „inspekciju” i raspitivao se među prodavcima koji, kao i obično, nisu raspoloženi za priču o ovoj temi. A ima li prave inspekcije, s obzirom na to da se hrana prodaje prilično slobodno, pitali smo u prolazu naše ljude zaposlene kod Kineza.

„Slabo”, kaže jedan od njih, „valjada računaju da to kupuju i jedu samo Kinezi. A oni valjda znaju šta jedu”.

Saznali smo da se sir pravi, između ostalog, i u novobeogradskim soliterima (podrumima) tako što se melje soja, pravi mleko, a onda i siri prema receptu sličnom domaćem. Namirnica potom izlazi na tržište – u Blok 70 gde su i glavne mušterije, mahom Kinezi, mada popularnost kineske hrane izlazi iz ovih okvira.

U jedinom kineskom supermarketu koji legalno uvozi namirnice mlečnih proizvoda nema, ali zato sir i drugi mlečni specijaliteti mogu da se pazare ne samo na uličnim pokretnim tezgama nego i iz burića smeštenih u nehigijenskim uslovima u nekoliko prodavnica odeće, začina i posuđa.

– Problem je nelojalna konkurencija. Mi uvozimo namirnice i asortiman je bogat, ali sveži proizvodi se ne mogu dopremati i zato ih nemamo. To je zato što roba, pa tako i hrana, iz Kine putuje 40 dana, pa su nam u ponudi uglavnom konzervisane, smrznute namirnice, začini, supe u kesi, slatkiši, sredstva za higijenu, sladoled…. – kaže za „Potrošač” šef radnje „Promenter” koja uvozi ovu robu u Srbiju. Kako smo se uverili sve namirnice u ovom supermarketu imaju deklaracije, istaknute rokove trajanja i čuvaju se u odgovarajućim uslovima. Ipak, bez pomoći trgovca kupac se teško snalazi ako ne poznaje kinesku kuhinju. Deklarisana roba kao i fiskalni računi su, inače, retkost u ovom tržnom centru, kao i u svim drugim kineskim prodavnicama u Srbiji. Na pitanje šta najbolje ide i šta se sve uvozi u kojim količinama, poslovođa negoduje i tvrdi da vlasnik ne komunicira sa medijima. Zabranjeno je takođe i fotografisanje objekta i namirnica.

– Najbolje se prodaju kineske supe, to je i svetski najprodavanija namirnica. Nema ko ne dolazi ovde da kupuje, stranci, diplomate, stari kupci Novobeograđani. Nema nepoverenja jer je hrana prošla sve kontrole. Jedini problem su nam oni koji hranu prodaju na ulici, čak i ovde ima nelojalne konkurencije i ne znamo kako da se sa tim izborimo – kažu u „Promenteru”.

Inače i ostali trgovci su prilično nepoverljivi. Bez pratnje obezbeđenja na prvo škakljivo pitanje trgovci odmahuju rukama pravdajući se da ne znaju jezik. Jedan od njih koji je zauzeo mesto u prometnom prolazu upravo prodaje parče sira i počinje užurbano da sklanja tezgu plašeći se, valjda, inspekcije.

Prolaznike privlače nekakvi domaći rezanci bez pakovanja, uvezani plastičnom trakom. U prvom redu je i kinesko povrće, kupus i salata, a dobro idu i sušene šitake pečurke, kao i sitne „ljiljan” pečurke u teglama bez deklaracije.

----------------------------------------------

Kupus iz Žitorađe

Svako jutro pred tržnim centrom se parkiraju i vozila sa svežim povrćem. Kinezi povrtari iskoristili su, kažu, plodnu srpsku zemlju, doneli seme najprodavanijih vrsta povrća i proizvode ga za potrebe brojne kineske populacije u Beogradu.

– Najbolje ide kupus. Većina naših najpopularnijih jela sadrži ovu namirnicu. Svi znaju za piletinu sa kupusom i kikirikijem. Dolaze vlasnici restorana u nabavku. Imam baštu u Žitorađi, a povrće se gaji i oko Pančeva i Leskovca – rekao je jedan od trgovaca. Ovaj kupus nije jeftin, glavica košta 100 dinara.

----------------------------------------------

Sladoled i meduze

U jedinom pravom kineskom supermarketu u Srbiji može se naći gotovo sva najprodavanija hrana iz Kine. U frižideru sa sladoledom ima oko dvadesetak vrsta ove poslastice, a u rashladnim vitrinama nude se sve vrste ribe i morskih plodova. Smrznuti škampi u pakovanju od 400 grama koštaju 600 dinara, kesa popularnog bambusa je 180, a boranije 128 dinara. Čili ulje staje 220, tofu sir u teglama 190, dok se alge za suši mogu kupiti za 200 dinara. Na policama su i razne vrste pasulja, pirinča ( crni pirinač je 300 dinara), specijalni gustin od pola kilograma košta 144 dinara, a čili prah 150 dinara.  

Supe su od 60 do 100 dinara, a knedle sa povrćem 300 dinara za 300 grama.

Jelica Antelj
Ivana Albunović