„Školski drugari" popravljaju ocene

Od našeg specijalnog izveštača

Ohrid, Skoplje – Učiteljica ulazi na čas, počinje da proziva učenike i deli „školske drugare” („klas mejt”) svakom detetu. Oni uključuju kompjutere i počinje učenje kroz zabavu. Jedni prave čestitku dobrodošlice za novinare. Drugi istražuju istoriju 365 crkava, koliko ih ima na Ohridskom jezeru, za svaki dan u godini po jedna. Iako deluje da učenici imaju potpunu slobodu na Internetu, zbog bezbednosti dece ipak je sve u rukama nastavnika, koji preko glavnog ekrana prati šta se nalazi na svakom kompjuteru i može jednim klikom da zabrani ulazak na problematičan sajt ili da prekine nedozvoljenu komunikaciju.

Nalazimo se u jednoj od najstarijih osnovnih škola u Makedoniji – „Sveti Kliment Ohridski”, koja je deo jednog od obrazovanih programa „Intela” o uvođenju informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanje. Dočekuje nas direktorka Slavica Ilić, inače Beograđanka, pedagog i objašnjava da škola ima 367 đaka i još dva isturena odeljenja. Jedno od njih je u bolnici za decu koja su prinuđena da duže odsustvuju iz škole, a i ono je kompjuterizovano. U ovoj školi su i tri razreda za decu sa posebnim potrebama.

– Jedinstveni smo i po tome što je nastava organizovana u jednoj smeni, pa mali đaci idu u školu do podneva, a veliki do 14 sati, zavisno od broja časova. Imamo i produženi boravak za decu čiji roditelji rade do 17 časova. U Makedoniji se inače u školu kreće sa šest godina – priča nam direktorka dok šetamo kroz hodnike pune đaka. U toku je odmor. Jedno dete ulazi sa sendvičem u rukama, ali ga direktorka vraća u dvorište.

Nastavnica Violeta Ilievska nam kaže da su đaci oduševljeni svojim „školskim drugarima” koje koriste od novembra. Na pitanje šta najviše vole da rade na računaru, oni uglas odgovaraju – igrice, da crtamo, bojenje… Većina ima kompjutere i kod kuće, ali nemaju baš svi Internet.

Ivo Ivanovski, ministar informatičkih tehnologija kaže da trenutno na jednog đaka dolazi 1,42 kompjutera, što znači da će Makedonija preuzeti lidersku poziciju od Švedske u području korišćenja informacionih tehnologija u školama, jer tamo jedan računar koriste tri đaka. U Srbiji je, kako smo čuli, taj prosek 26 na prema jedan, a za sada, samo dve škole u Beogradu imaju pilot program „klas mejta”.

– Nije poenta u tome da se samo stavi kompjuter pred učenika, već i da se deci da odgovarajući sadržaj, prilagođen naravno nastavnim planovima i programima zemalja. Taj podatak o 26 kompjutera na jednog đaka u Srbiji koji ste čuli na konferenciji se smanjuje dok pričamo i verovatno ćemo se vrlo brzo pridružiti Makedoniji – kaže Andreja Jauković, zadužen za južni region nekadašnje SFRJ i Albaniju.

On dodaje da deca nisu problem, oni sve ovo jako dobro i brzo usvajaju, odrastaju uz igrice, već nastavnici koji su mahom stariji i teško prihvataju novine.

Istraživanja pokazuju da su posle uvođenja kompjutera u učionice deca priznala da im je sada zabavnije da idu u školu, a nastavnici da je u učionici bolja disciplina i da je manje neopravdanih časova, odnosno da đaci manje beže iz škole – rekli su Suzan Kini (SAD) i Džeri Smit (Irska) na „Intelovoj” konferenciji koja je nedavno održana u Ohridu.

------------------------------------------------------

Trijumfalna kapija u centru Skoplja

Centar Skoplja liči na ogromno gradilište. Na svakom koraku niče neka zgrada ili neki spomenik, a većina meštana nije oduševljena novim izgledom grada, jer smatraju da se sve radi stihijski i bez arhitektonskog i istorijskog sklada. Kako su nam rekli, najviše osporavanja izazvala je ideja da se u centru podigne Trijumfalna kapija, a stanovnici Skoplja su na nož dočekali i ideju da se pokrene sat koji je zaustavljen u pet časova i 17 minuta kada je grad 1963. godine pogodio katastrofalni zemljotres, a koji bi na pun sat „otkucavao” patriotske pesme. U zemljotresu je poginulo 1.000 ljudi , više od 3.000 je povređeno, a između 120.000 i 200.000 je ostalo bez krova nad glavom. Tada je uništeno između 75 i 80 posto grada.

Sandra Gucijan