Lažni evri na stočnim pijacama

Posle sveobuhvatne akcije "Trezor" policije Crne Gore, koja je trajala nekoliko meseci, uhapšena je grupa falsifikatora novca koja je napravila 714.000 evra i 100.500 lažnih dolara. Ovo je do sada najveće otkriće falsifikovanog novca u Crnoj Gori i jugoistočnoj Evropi, a akcijom je razbijen organizovani međunarodni lanac kome je pripadalo 10 osoba.

Ovaj slučaj prevare nije usamljen. Osim novca, u eri preciznih laserskih štampača, prevaranti falsifikuju i pasoše, lične karte, kreditne kartice, diplome… Poznato je da se najsavremenija oprema ove vrste nalazi u zemljama Evropske unije, pa je zbog toga razumljivo zbog čega većina falsifikovanog novca dolazi iz Nemačke.

– Lažni novac se, u većini slučajeva, u Srbiju i Crnu Goru ubacuje razrađenim vezama, preko "kurira". Međutim, ima i onih koji samostalno odlaze u inostranstvo po njega. Zanimljivo je da je, zbog osavremenjivanja procesa izrade lažnjaka, zahvaljujući laserskim štampačima, cena lažnih novčanica sa 30 pala na 15 do 20 odsto od nominalne vrednosti – objašnjava za "Politiku" sagovornik iz MUP-a Srbije.

Grupe koje se bave falsifikovanjem su dobro organizovane, pa se tačno zna šta je čiji zadatak. Tu su, prvo "koordinatori", zatim poznavaoci štamparske i grafičke tehnike i kompjutera i, na kraju, distributeri.

Prema rečima iskusnih policajaca, specijalizovanih za otkrivanje i raskrinkavanje falsifikatora, lažni novac se najčešće rastura na stočnim pijacama, u kioscima, prodavnicama ili buticima. Trafike su na udaru falsifikatora najčešće noću. S druge strane, kada je reč o buticima, rasturači lažnog novca ulaze pet minuta pre završetka radnog vremena, kupujući u trenucima kada su prodavačice umorne i u žurbi.

– Kada žrtve falsifikatora prijave ove slučajeve, većina njih nije sposobna da pruži precizan opis osobe koja ih je prevarila, već samo objašnjavaju kako se to dogodilo. Zbog toga bi građani trebalo da obrate pažnju na osobu od koje dobijaju novac, kao i na registarske tablice automobila, jer bi time u velikoj meri pomogli policiji da uhapsi rasturače – savetuje naš sagovornik.

Iz policije, takođe, upozoravaju da bi građani, koji nisu u mogućnosti da novac menjaju u ovlašćenim menjačnicama, trebalo posebnu pažnju da obrate na kvalitet papira, jer su falsifikati uglavnom kompjuterska ili laserska obrada na običnom papiru. Osim toga, trebalo bi obratiti pažnju i na nijanse boja i dimenzije novčanica, kao i proveriti da li novčanica ima vodeni žig i zaštitnu nit.

– Kao uvek, koristan i "isplativ" savet koji upućujemo građanima jeste da provere zvuk. Ako se prilikom razvlačenja novčanice između prstiju čuje "metalni" zvuk, pare su prave, a ukoliko se čuje "papirni" zvuk, reč je o lažnom novcu – objašnjava naš sagovornik.