Dizajniranje je kao kuvanje

Svestrani umetnik Haime Ajon je Španac koji živi u Londonu. Mada je i tamo retko, jer uglavnom putuje. Dizajnira umetničke instalacije, enterijere salona brojnih renomiranih prodavnica i kolekcionarskih kuća, cipele, nameštaj, vaja i slika. Radio je za Londonsku nedelju dizajna, Faberžea, Svarovskog, Kampera... Njegovi radovi izlagani su u muzejima u Londonu, Roterdamu, Bazelu... I za sve to dobijao je brojna priznanja. „Icon Magazine” dodelio mu jesvojevremeno nagradu za najbolju instalaciju, „Wallpaper Magazine” nazvao ga je kreatorom u usponu a njegovi radovi objavljivani su u najprestižnijim umetničkim publikacijama širom sveta.

Gostujući na nedavno završenoj Beogradskoj nedelji dizajna, našoj publici preneo je deo svoje ogromne stvaralačke energije i, kao što su to mnogi očekivali, opet dobio nagradu – ovoga puta Gran pri. Kako kaže, Beograd mu prija, jer je perspektivan grad, kao i naša dizan scena.

– Želeo sam da u Beograd donesem energiju koje imam na pretek, da onima koji su me slušali prenesem jednu poruku koju širim kud god da idem i gde god da predajem. A poruka glasi: čovek može da se zabavlja i kada radi. Jednostavno, ako radi sa strašću, onda je svaki rad uživanje, kreativno pražnjenje. Uz profesionalizam. Uz ozbiljnost. Mnogo putujem i često sam umoran, ali kad počnem da radim sve to nestaje. Nije bitno iz koje zemlje potičete, ideje su ono što pravi razliku – kaže Ajon (1974), koji je industrijski dizajn studirao u Madridu i Parizu, da bi se potom pridružio „Fabrici” – akademiji za dizajn i komunikacije koju je osnovala kompanija „Beneton”, gde je bio blizak saradnik legendarnog Oliverija Toskanija. Od studenta je za kratko vreme promovisan u šefa Odeljenja za dizajn, gde je nadgledao velike projekte, od rada na opremanju radnji, preko izložbenih koncepata do grafičkih rešenja. Onda se Haime otisnuo u samostalnost, stvarajući svoju prvu kolekciju dizajniranih igračaka, keramike i nameštaja.(/slika2)

Njegova svestranost inicirala je, stoga, pitanje inspiracije. Da li je reč o njegovom mladalačkom interesovanju za grafite i skejt bord kulturu, ili je njegovo poreklo obojilo njegovo stvaranje – rođenje u zemlji Gaudija, na primer?

– Sve što vas interesuje boji vaš rad. Pa tako i moj interes za grafite. Kao i moje poreklo. Ali, najviše me inspiriše život. To je osnova mog stvaranja, transformacija svakodnevice u umetnost. Radim različite stvari za različite klijente ali nikada ne razmišljam u kategorijama. Istovremeno sam i dizajner i umetnik i arhitekta. Ako imate dobre ideje i ako umete da ih prenesete pravim jezikom, što mi za sada polazi za rukom, možete da učinite svašta. Ne treba se baviti granicama, treba biti neopterećen, slobodan – odgovara Ajon, ističući da ipak ne bi mogao da izdvoji nijedan svoj rad kao ostvarenje na koje je posebno ponosan, jer se svaki projekat naslanja na onaj prethodni. Jer je sve sa svim povezano.  

– Svaki moj rad sastoji se iz milion priča ali pošto ih sve stvara jedna ličnost, one su sve u nekakvoj vezi. Možda bih mogao da kažem da sam bio presrećan kada sam se osamostalio i usudio da lansiram svoju prvu dizajnersku liniju upotrebnih predmeta. U to sam uložio svu energiju i novac, mnogo sam tada rizikovao. Ispostavilo se da se to isplatilo...

Posle svega, ipak, kako nam je rekao, razmišlja o nečemu što na prvi pogled može da iznenadi. Goni ga pomisao da upiše akademiju za kuvare.

– Moj rad u dizajnu jednostavno se desio, nisam ni sam bio siguran da ću se time baviti. Voleo sam recimo da kuvam, i dan danas kuvam dosta i iskreno, ozbiljno razmišljam da se tome i profesionalno posvetim. Time bi se možda bavio kasnije u životu. Jer, kuvanje i dizajniranje je slično. Jedina je razlika što se umetničko kuvarsko delo može okusiti i pojesti. Ako imate talenat da pomešate prave sastojke, kao i u umetnosti, onda možete da uradite sve što poželite. Baš sve!

M. Dimitrijević