Dobro Srbije je i naše dobro

Antikrizne mere koje će omogućiti razvoj novog investicionog modela rasta, preko ulaganja u infrastrukturu, energetiku, telekomunikacije i poljoprivredu, predlagači su juče novinarima, umesto planiranih pola sata predstavljali sat i po vremena. Kako su objasnili Branislav Grujić, predsednik kluba „Privrednik”, Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora i Dragan Đuričin, predsednik Saveta ekonomista, predložena rešenja nisu pisali zbog svojih interesa, već su u vidu imali dobrobit cele zemlje.

– Ono što je dobro za Srbiju, dobro je i za nas – kazao je Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije. – Čekati i posmatrati je podjednako opasno kao i donositi pogrešne odluke. Zato smo odlučili da na transparentan način, bez ikakvog lobiranja, predložimo ono što mislimo da je najbolje za zemlju – kazao je Đuričin objašnjavajući zašto su zajedničkim snagama pisali predsedniku Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i kandidatu za guvernera Dejanu Šoškiću.

Novinare je interesovalo zašto Branislav Grujić, koji je kao predsednik „Privrednika” ujedno član mešovite radne grupe koja je osnovana posle sastanka vlasti, privrednika i sindikata, nije iskoristio mogućnost direktne komunikacije sa izvršnom vlašću, već se odlučio da indirektno komunicira sa njima. Da li to znači da je trojni dogovor propao?

 – Naša obaveza je bila da ono što mislimo iznesemo otvoreno. Dali smo dobronamerne savete, ne tražimo da država bude spasilac privrede. Trojni dogovor nije propao, jednostavno situacija je takva da i mi i država svakodnevno rešavamo goruće probleme i gasimo požare, a nemamo vremena da se pozabavimo strategijskim rešenjima – objasnio je Grujić i dodao da opomenu predsednika Tadića o nepristojnim bogatašima i of šof destinacijama treba shvatiti dobronamerno.

– Svako od nas treba da se zamisli nad svojim poslovanjem, kazao je Grujić i još jednom ponovio kako su novinari pogrešno interpretirali predsednikovu metaforičnu poruku.

Dragan Đuričin je dodao kako u ovakvim situacijama svi treba da zbijaju redove i traže zajednička rešenja, a ne da se razilaze, dok se Toplica Spasojević požalio kako njegove kolege iz okruženja imaju bolje uslove za rad od srpskih privrednika.

Najviše komentara među novinarima izazvao je predlog „potpuno novog monetarnog modela, čiji će zadatak biti da ispuni tri cilja: stabilnost cena i deviznog kursa, uz smanjenje nezaposlenosti”.

– Mi se ne zalažemo za fiksni, već stabilan i predvidljiv kurs – objasnio je Đuričin, dok su njegove kolege dodale kako je previše novca iz deviznih rezervi potrošeno na odbranu dinara.

Čulo se i kako su obavezne rezerve banaka visoke, kako je posledica ovakve monetarne politike jak bankarski sektor i slaba privreda.

Na pitanje novinara da nešto više kaže o novom modelu monetarne politike, Đuričin objašnjava da je predlog da kurs bude vezan za inflaciju. Dodaje i to kako je monetarna politika previše komplikovana da bi se objasnila u nekoliko minuta.

I dok Toplica Spasojević navodi primer Makedonije u kojoj je nacionalna valuta stabilna, Branislav Grujić naveo je primer Rusije.

– Kad na tržištu deviza u Rusiji na primer, rublja ujutru počne drastično da slabi, tržište deviza se zatvara. Tako se uradi nekoliko dana dok se kurs ne stabilizuje – preneo je Grujić iskustva iz Moskve, gde radi kao privrednik.

Na koji to način kurs može agresivnije da se brani, a da se devizne rezerve ne troše, pitali smo po završetku konferencije Dragana Đuričina, ali smo ostali bez odgovora:

– Pitajte one na koje se predložena rešenja odnose da li takva praksa postoji u svetu – savetovao je on i dodao da ovakva monetarna politika pogoduje samo bankama.

Na konferenciji je bilo i reči o tome da li je ovakva državna politika dobra za privredu, ili možda ovakvi privrednici nisu dobri za Srbiju.

– Da li gospodin Spasojević, možda treba da se prilagodi novonastalim okolnostima i da počne više da izvozi – interesovalo je novinare.

U njegovu odbranu stao je Dragan Đuričin i to navodeći primer Zorana Drakulića.

– Njegov holding bavi se isključivo proizvodnjom, pogledajte u kakvom je finansijskom stanju ta kompanija. Pogledajte koliko je zadužen – kazao je Điričin.

Toplica Spasojević istakao je kako ambijent u kome su kamate na zajmove visoke, a kursne razlike jedu profite domaćih i stranih firmi ni jedno preduzeće, bez obzira na to da li je uvoznik ili izvoznik, ne bi moglo da izdrži.

– Svi su ispod vode – pojasnio je Đuričin stanje u kome se nalazi srpska privreda.

Poslednje pitanje Đuričin je postavio sam sebi, ustvari, odgovarajući na ispoljenu sumnjičavost novinara:

– Hvala vam na konstruktivnom skepticizmu koji ste danas pokazali, jer je jedan od naših ciljeva ispunjen a to je da se na ozbiljan način razgovara o rešenjima koja predlažemo.

A. Nikolić