Novi bagdadski rekord

Irak je i dalje bolna rana Amerike. Posle meseca u kojem je stradalo najviše iračkih civila od početka rata – prema podacima Bagdada, svakog julskog dana u proseku 110, što je dvostruko više nego u januaru – i postavljeno najviše bombi (2.625, naspram 1.454 u januaru), Odbrambena obaveštajna agencija SAD je objavila, kako prenosi "Njujork tajms", izveštaj sa upozorenjem da je bezbednosna situacija u Iraku dramatično pogoršana, i da zemlja srlja u građanski rat, uprkos "značajnom napretku ka demokratiji".

Ova je ocena prilično zabrinula Pentagon, Kongres i Senat, ali, izgleda, ne u dovoljnoj meri i predsednika SAD Džordža Buša, koji i dalje veruje da ne treba menjati sadašnju američku strategiju u Iraku, piše ekipa novinara pomenutog lista. Nije ga pokolebao ni gotovo udvostručeni broj američkih vojnika ranjenih u Iraku (518 prošlog meseca, u odnosu na 287 početkom godine), niti procena da je 70 odsto bombi bilo namenjeno upravo njima. Buš nije reagovao ni na odluku američke komande da vojnike iz ostalih delova zemlje masovno prebaci u Bagdad, u kombinovane brigade koje bi trebalo da pomognu održavanju reda u gradu gde je samo u julu poginulo 1.855 osoba, što je više od polovine žrtava popisanih u celom Iraku. Još oko 3.600 civila je ranjeno prošlog meseca u Bagdadu i okolini, procenjuje Ministarstvo zdravlja, dok zvaničnici UN i vojni analitičari tvrde da je broj mnogo veći. Do dramatičnog rasta je došlo naročito posle februarskog bombardovanja šiitskog hrama u Samari.

Preispitivanja u Kongresu

Buša, međutim, sekira što nova iračka vlada, kao i irački narod, ne pružaju dovoljno podrške američkoj misiji, i što nemaju razumevanja za žrtve koje SAD podnosi u Iraku, a čudi ga i kako su antiameričke demonstracije u Bagdadu, a u znak podrške Hezbolahu, mogle da privuku toliki broj Iračana. Kako prenosi američka štampa, predsednik Buš je, ipak, dobro pazio da ne iskaže lično mišljenje o novom iračkom premijeru. Od saradnika i savetnika je, doduše, tražio da daju procenu o Al Malikijevoj efikasnosti.

Jedan od njih, Erik Dejvis, profesor političkih nauka na Rutgers univerzitetu, upozorio je na "domino efekat" koji bi u regionu mogao uslediti ukoliko Irak sklizne u građanski rat i haos. Zato predlaže da se otvore nova radna mesta za mlade Iračane, a uz pomoć Saudijske Arabije i drugih arapskih zemalja oforme fondovi za obnovu Iraka. Senator Džon Vorner iz Virdžinije, predsedavajući Komiteta za oružane snage, izjavio je da bi, u slučaju izbijanja građanskog rata u Iraku, ovaj komitet trebalo da razmotri da li je trenutak da Kongres povuče odobrenje koje je dao za slanje američkih snaga.

I dok izvestan broj političkih posmatrača smatra da Bela kuća u poslednje vreme nastupa manje tvrdoglavo, pokazujući više spremnosti da sasluša i drugačija viđenja o Iraku od sopstvenih (što je po njima veliko postignuće), u SAD su objavljene tri nove knjige koje upozoravaju da zvanični Vašington, ipak, još nije shvatio dubinu iračke krize. Depresivne i opominjuće za Amerikance, kako poručuju prve kritike, one deluju otrežnjujuće čak i na najveće pristalice Bušove administracije.

Građanski rat je počeo

Tomas Riks, bivši izveštač "Vašington posta" iz Pentagona, u bestseleru "Fijasko: američka pustolovina u Iraku" ovaj rat poredi sa "krvavom svadbom" i tvrdi, pozivajući se na razgovore sa vojnim i državnim zvaničnicima i hiljade dokumenata – da SAD nisu imale postinvazioni plan i da je američka vojna strategija puna grešaka. On piše o lošoj civilno-vojnoj koordinaciji, manjku vojnika i kašnjenju u pravljenju strategije protiv pobunjenika, što je velikim delom rezultiralo u nasilju koje su činili američki vojnici.

Knjiga "Kraj Iraka: kako je američka nekompetentnost izazvala rat bez kraja", bivšeg ambasadora SAD u Zagrebu Pitera Galbrajta, zasniva se na tezi da je američka invazija razorila nadu u postojanje jedinstvene države sunita, šiita i Kurda i nametnula potrebu da se Irak podeli. Galbrajt smatra da je plan SAD za Bliski istok neuspešan i da je jedna od posledica toga "katastrofalni građanski rat u Iraku".

Faud Adžami, koji se više puta pojavljivao u ulozi savetnika predsednika Buša i njegovih najbližih saradnika, u svom delu "Strančev poklon" dao je, kako prenosi Rojters, viđenje Iraka i njegovih stanovnika iz arapskog ugla. Čak i Adžami, koji je napad na Irak smatrao legitimnim, priznaje da je upad u zemlju, o kojoj se nije dovoljno znalo, doveo do velikih stradanja.

Najnoviji izveštaji iz Iraka ne samo da potvrđuju ovo mišljenje, već svedoče, prema mišljenju reportera "Njujork tajmsa", o novoj iračkoj "spirali smrti" i nasilju koje se "otelo kontroli". Pozivajući se na nezavisne stručnjake i vojne analitičare, i oni tvrde da se Irak već praktično nalazi u građanskom ratu, i da su strane snage, predvođene Amerikom, nesrećno uklještene između sunitske gerile i šiitske milicije. Zajednički bezbednosni plan SAD i iračkog premijera Nurija Kamala al Malikija, iz juna, propao je jer je zahtevao nove hiljade vojnika koji će biti angažovani na kontrolnim mestima. A Amerikanci su planirali da do kraja godine pošalju deo trupa kući.