BDW je svet

Prilično je neočekivano da „Politika” objavi takav, pre svega površan, tekst o Beogradskoj nedelji dizajna a kamoli toliko negativan, dok su, na primer, vodeći svetski autoriteti prošle nedelje napisali sledeće:

Vil Vils, „Ajkon”, London - „Srpska prestonica Beograd je na kratko bila centar evropskog dizajna za vreme proteklog petog BDW-a... Prava razlika Beogradske nedelje dizajna u odnosu na sve druge je njen neverovatan duh...”

Valentina Čufi, „Abitare”, Milano: „…Hajme Hajon je rođeni šoumen, i njegov stil je savršeno u skladu sa vrelom atmosferom ovog festivala, definitivno jedinstvenog događaja na svetu, pod znakom neformalnosti i ironije, u obliku foruma za razmenu mišljenja dizajnera i onih koji kruže oko njihovog sveta, koji ga pokreću, i koji ga portretišu... BDW, koji je osnovan 2005. i produciran je sa velikom strašću i ove godine, omiljeno je mesto najvećih zvezda sveta, od Rosa Lavgrova do Konstantian Grčića, i zaslužuje da bude posećen i podržan”.

Gavin Lukas, „Kriejtiv rivju”, London: „Danas je poslednji dan BDW-a, i činjenica da nisam pisao o njemu do sada, a u Beogradu sam od srede, kompliment je kako popunjenom programu seminara, večernjih izložbi i događaja - tako i toplom gostoprimstvu domaćina festivala Jovana Jelovca i njegovog tima”

Ali ne i beogradska „Politika”... No, iako se vaša cenjena autorka bavi vrlo nekoncentrisano mnoštvom teza, u biti su za razumevanje cele problematike važne tri:

- nelojalna i štetna situacija konkurencije „kreativnih manifestacija” u Beogradu,

- netransparentna podrška odgovornih institucija u Gradu i Republici, kao rezultat odsustva strategije prema kreativnoj industriji kao potencijalno ozbiljnog faktora srpske privrede,

- i, najvažnije - šta naši sugrađani imaju prilike da vide i nauče na „kreativnim festivalima” u Beogradu, tj. večita borba u Srbiji: društvo znanja protiv društva spektakla...

Sve „negativno” što sam izneo u navodnoj „kampanji” koju vaša cenjena autorka spominje, jeste teza da je nerazumno da tokom godine Beograd nema nijedan događaj posvećen dizajnu ili kreativnoj industriji, a onda u par nedelja sve, što je poslovno i medijsko samoubistvo, zbog čega sam zamolio za dogovor među kolegama. BDW je „ustanovio” termin maj za kreativne industrije pre šest godina, napornim i neprofitnim radom, i istina je da taj termin mora da čuva i balansira, kako bi se uklopio u kalendar svetskih nedelja dizajna, ukoliko želimo da nam najveći svetski kreativni umovi dođu u Beograd. I na kraju, ISTINA je: da sam javno pitao da li smo svi mi „majski festivali” baš toliko isti, kako autorka kaže...

Samo neodgovorni ljudi mogu tako da se igraju sa „društvom znanja” u svom gradu i svojoj zemlji, stvarajući od željenog modela saradnje pametnih ljudi model „KONKURENCIJE”, koja se bukvalno BIJE kako za pažnju, tako i za pare u maju svake godine...

Konkurencije? OK, 'ajmo onda lepo da dokumentujemo, kako dolikuje savesnim korisnicima sponzorskih sredstava ili budžeta: Šta su domet i rezultati svih tih događaja? Koliko je ko dobio recenzija, kakav je domaći/svetski media value, ko je bio od predavača/gostiju sa svetskim renomeom, šta su nam predočili, koliki je ZNAČAJ svakog od tih događaja za ovu sredinu, šta je Srbija NAUČILA od svakog od tih festivala, i da zaokružimo: ko je dobio koliko para? I na kraju ključno pitanje: Kako bi naša sredina izgledala kad bi se obezbedio KRITERIJUM za podršku, kad bi sve to rasporedili ravnomerno na 12 meseci, kako bi se to odrazilo na kvalitet, na posetu, na medijsku pokrivenost i najvažnije, na FINANSIRANjE svih tih važnih događaja od strane, pre svega, privrede, jer to su sve atraktivni događaji, a pomalo i države. I ako se ispostavi da u vremenu krize naravno nema novca za sve - jer mi savršeno razumemo budžetske prilike - da saznamo transparentan kriterijum po kome će se to malo novca dati najkorisnijima za ovo društvo. Jer BDW nije dobio ni dinara od svog osnivanja od, na primer, Minstarstva kulture Srbije, kao ni od Gradskog Sekretarijata za kulturu. Tek na intervenciju nekoliko važnih ljudi u Gradu, kojima je stalo do BDW-a, dakle potpuno lično i emocionalno, a ne institucionalno ili analitički, dobili smo minimalna sredstva da bar rentiramo Atelje 212. Na čemu smo neizmerno zahvalni, ali, razumećete, i jako razočarani.

Dalje, jako je ozbiljna optužba da je BDW uslovio nekog domaćeg autora neučestvovanjem na nekoj drugoj manifestaciji. Naprotiv, u fenomenalnoj sesiji SMART CITY koju vaša cenjena autorka takođe uopšte ne pominje (kao ni besplatne radionice i još more programa BDW-a koji podržavaju i eksponiraju Beogradsku privredu vezanu za dizajn, koja je u velikoj krizi), predstavili smo desetak kreativaca koji su najbolji u zemlji, i bili važni kako na Mikseru, tako i na drugim manifestacijama. Ali još važnije je objašnjenje ulaska na konferenciju: Atelje 212 jednostavno ima ograničenje mesta iz protivpožarnih razloga, što je svakako novitet za publiku BDW-a pa možda i prateće novinare, naviknute da u našim pređašnjim lokacijama ulaze u neograničenom broju... Zbog rasprodatog poslednjeg dana, naša pres služba je bila primorana da akredituje po jednog novinara iz svake redakcije. Vaša cenjena autorka je cela dva dana uživala u konferenciji, i za utiske poslednjeg dana, koji je bio najbolji od svih dosadašnjih u poslednjih 5 godina BDW-a, je jednostavno mogla da pita koleginicu iz sopstvene redakcije, pre nego što krene u lični obračun sa nama. Ali nam je drago što je priznala da je ovaj peti, jubilarni BDW, bio verovatno najbolji do sada.

I na kraju, BDW je zaista jedan od najuvaženijih festivala iz Srbije u svetu, rame uz rame sa institucijama kao što su BITEF ili OKTOBARSKI SALON koji su nam uzor i inspiracija, i reč „Beograd” prenosi se svake godine, uz reči „Dizajn, Pamet, Inovacije, Znanje itd”, u ogromnoj  vrednosti po celom svetu. Zbog toga sa BDW-a izveštavaju jedan „Fajnenšel tajms”, „Abitare”, „Gardijan”, „Dejli telegraf”, „Ajkon”, „Sandej tajms”, „Stylepark”... Istovremeno BDW se bori za goli opstanak zbog medijskog šuma kao što je tekst „Politikine” autorke, koji jedan od najznačajnijih svetskih festivala dizajna tendenciozno stavljaju u isti koš sa omladinskim sletovima i drugim amaterskim pozorištima kreativnosti.

Na kraju, moj zaključak je: nijedan od navedenih festivala u Srbiji ne može da dobije DUBINU i OZBILjNOST analize kvaliteta i medijskog pokrivanja, kada je a) kalendar u mesecu maju pretrpan do besmisla, i b) ne postoji sistematizacija i gradacija događaja, niti stav o tome kod ljudi koje vode kulturu naše zemlje i glavnog grada.

Zato predlažem: Okrugli sto u „Politici”. Ko je za? Ali, molim, posle svetskog prvenstva. Fudbal je ipak važniji od tog dizajna…

Autor je osnivač i kreativni direktor BDW