Prljavi dosijei

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 17. avgusta – Ima dosta onih koji tvrde da je ovih dana Rumuniju zahvatila prava histerija izazvana obelodanjivanjem dosijea većeg broja poznatih političkih ličnosti, za koje se ispostavilo da su skrivale svoju prljavu prošlost. Naime, da su u vreme Čaušeskuove vladavine bili doušnici njegove zloglasne političke policije Sekuritatee.

Nešto slično se i ranije dešavalo, ali u daleko manjim razmerama. Obično bi se pred izbore puštao niz vodu poneki kompromitujući dosije koji bi poslužio kao ubojito oružje u bitkama sa političkim protivnicima. Međutim, ovoga puta sve je zakipelo kada je predsednik Trajan Basesku doneo odluku da se otvore svi arhivi Sekuritatee, čak i oni specijalno zamandaljeni pod izgovorom da "treba čuvati državne tajne" koje zadiru u odnose sa drugim zemljama. U tu su kategoriju bili uvršteni (umišljeno ili ne) dosijei mnogih i danas aktivnih javnih ličnosti.

Čitava halabuka je izbila pre desetak dana kada je Rumunska obaveštajna služba (SRI) iz svojih ogromnih skladišta predala Nacionalnom savetu za proučavanje arhiva Sekuritatee (CNSAS) 29 dosijea nekih izuzetno poznatih i aktivnih političkih imena. Svi su se zgranuli kada se saznalo, primerice, da se među onima koji su u svoje vreme potpisali obavezu da rade kao doušnici Sekuritatee  nalazi i gospođa Mona Muska, druga po popularnosti politička ličnost u Rumuniji, odmah posle predsednika Baseskua.

Svoju popularnost Muska je stekla tokom poslednjih 16 godina kao jedan od najgrlatijih boraca za demokratiju i pravnu državu. Najpre kao agilna aktivistkinja nevladinih organizacija za ljudska prava, zatim kao potpredsednica vladajuće Nacionalnoliberalne stranke, kao ministarka kulture, članica parlamenta i rumunska predstavnica u evropskom parlamentu, Mona Muska je izlazila na političke megdane, ističući se svojom bespoštednom borbom za "moralnost" u politici, tražeći odbacivanje "neokomunista" i svih onih drugih koji koče proevropske reforme. Tako je stekla veliko poverenje.

I odjednom grom iz vedra neba: saznaje se da je, živeći i radeći u Temišvaru sedamdesetih godina kao profesorka rumunskog jezika, pisala izveštaje za Sekuritateu o svojim kolegama i studentima. Nastao je pravi šok. Dotična se vadila da nije učinila ništa loše i da nikome nije nanela nikakvo zlo. Zato i nije o tome pisala kada je u parlamentu potpisala zvaničnu izjavu u kojoj se tražio odgovor na pitanje "da li ste sarađivali sa Sekuritateom".

Naravno, Rumuni su se odmah podelili na one koji gnevno žigošu "lažljivicu Monu" zato što je skrivala svoju pravu prošlost i što se kitila "demokratskim perjem", i na one koji je donekle brane time što tvrde da se svakome može desiti, naročito u mladosti, da moralno poklekne. Ovi poslednji traže da se vodi računa o tome šta je "Mona uradila tokom ovih 16 godina", kada je bila "vrlo korisna".

U nastaloj žustroj polemici izražena je tvrdnja da sve nije tako bezazleno, jer se ocenjuje da u samom rumunskom parlamentu ima bar najmanje 100 bivših Sekuritateinih krtica. Ima ih, vele, i u vladi i njenom aparatu, u policiji i sudstvu, a da i ne govorimo o okružnim i drugim lokalnim vlastima.

Javna diskusija na marginama 29 "prljavih" dosijea izazvala je političku pometnju. Štampa je zabrujala kao nikada ranije. Pojavili su se protivudari, novi nezvanični spiskovi "mogućih starih doušnika", "sumnjivih lica". Počele su da pljušte razne optužbe. Proradile su nameštaljke. Predsednik Basesku je optužen da "bira" dosijee koje iznosi na "tržište", da njima manipuliše i da se čitava "igra" odvija u  njegovu korist. Time, navodno, želi da se spase od neugodnih političkih protivnika, imajući na umu borbu za drugi predsednički mandat.

U političkom krkljancu koji je nastao pojavile su se i teze da je i samog Baseskua bila zavrbovala Sekuritatea u vreme kada je on bio student pomorske akademije u Konstanci (1973–1976), ili kada je bio kapetan duge plovidbe, a zatim (1986–1989) predvodio rumunsku komercijalnu agenciju u Anveru.

"Ko je mogao da radi u inostranstvu a da ga ne kontroliše Sekuritatea?" – pitaju se Baseskuovi protivnici. "Predsednik laže kada kaže da nije sarađivao sa Sekuritateom. Sada nam daje neke tuđe dosijee, kako bi spasao svoj sopstveni", javno ga optužuje bivši šef države Emil Konstantinesku. Jon Ilijesku, takođe bivši šef države, a sada senator, prebacuje Baseskuu da pokretanjem "lova na veštice" izaziva nepotrebni politički haos.

Kao odgovor na sve optužbe, Basesku je juče izašao pred javnost i ponovo izjavio da nikada i ni u kakvim okolnostima nije sarađivao sa Sekuritateom, da nije radio za političku policiju i da je i sam tražio da se njegov dosije objavi. Međutim, takav dosije ne postoji.

"Dajte mi moj dosije i ja ću ga staviti na uvid javnosti", rekao je predsednik i upozorio sve svoje političke protivnike da njegov "rat za iskorenjivanje Sekuritatee neće znati za poštede i protekcije". "Ići ću do kraja u razobličavanju koje je trebalo da počne još pre 16 godina."

Siguran u sebe, Basesku tvrdi da je došlo vreme kada "treba videti čitav sistem (Sekuritatee), pošto tek počinjemo da sa njega skidamo zavesu". Po mišljenju šefa rumunske države, sada je najvažnije da se sazna "koliko se Sekuritatea perpetuirala posle 1990, kolika je njena moć da i sada utiče na političke i ekonomske odluke". Ništa nije rečeno slučajno. Ovde vlada široko rasprostranjeno mišljenje da je ta moć još uvek velika, čak dominirajuća.

Ipak, kao svoj glavni argument o potrebi konačnog uništenja uticaja Sekuritatee u rumunskom društvu, Basesku pominje predstojeće pristupanje Rumunije EU: "Nemoguće je zamisliti jednu Rumuniju koja će ući u EU sa netaknutim arhivama Sekuritatee." Navodno je Brisel to tražio od Bukurešta.