Trilaterala u leru

Ako je pre dva meseca najčešći komentar kritičara na skup sindikata, privrednika i vlasti bio „kao da su mačka i miš legli zajedno”, sada može da se kaže da se svako razbežao na svoju stranu, nakon što su kamere i fotoreporteri ovekovečili „ljubav dojučerašnjih neprijatelja”. Tako može da se protumači izjava Ljubisava Orbovića, predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), koji za „Politiku” tvrdi da je došlo do zastoja u realizaciji trojnog dogovora vlasti, privrednika i sindikata.

Da li su od dogovora socijalnih partnera ostali samo napisi u štampi jer se formirana mešovita radna grupa nije sastajala, a ugovor o nenapadanju između vlasti i tajkuna, izgleda, da više nije na snazi? Kako nezvanično saznajemo, samo nekoliko dana pre nego što je predsednik Boris Tadić opomenuo krupne kapitaliste zbog poslovanja preko of šor firmi, s delegacijom privrednika putovao je Azerbejdžan, gde je bezmalo dogovoreno da međusobnog optuživanja neće biti.

I dok Ljubisav Orbović ističe kako je trojni pakt u leru, u Vladi Republike Srbije ističu da dijalog privrede i vlasti postoji. Ministri i premijer se svakodnevno sreću s biznismenima, posećuju različite asocijacije malih i velikih privrednika, pa su neosnovane kritike da saradnje nema.

–Trojni skup, bez obzira na očekivanja, nije dao rezultate – kritičan je Ljubisav Orbović. – Veliki broj privrednih subjekata i dalje tavori i propada, novih zapošljavanja nema, pa se stiče utisak da Srbiji „ne trebaju nova radna mesta i privreda koja jača”, dok mladi posle završenog školovanja traže mogućnost da odu – razočaran je naš sagovornik.

S druge strane, Branislav Grujić, predsednik Kluba „Privrednik”, bar zvanično, ne misli da je došlo do zastoja u realizaciji trojnog sporazuma. Iako je bilo dogovoreno da, kao prvi čovek ove poslovne asocijacije, odgovori na pet pitanja „Politike” o trojnom dogovoru, u poslednjem trenutku, Grujić se predomislio ne želeći da svoje stavove podeli sa javnošću. Ipak, u neformalnom razgovoru s pojedinim članovima Kluba „Privrednik”, na svako postavljeno pitanje o uspehu sporazuma, odgovaraju s „ne”.

Pre nekoliko dana, kada je na konferenciji za novinare u Savezu ekonomista, predstavljao predlog antikriznih Branislav Grujić istakao je kako se, zbog krize i biznismeni i vlast bave gašenjem požara. Na pitanje da li to što on kao član mešovite radne grupe, umesto direktne komunikacije s vlašću ide korak unazad i piše pismo premijeru, znači da je trojni pakt propao, Grujić odgovara negativno.

– Naša obaveza je bila da ono što mislimo iznesemo otvoreno. Dali smo dobronamerne savete, ne tražimo da država bude spasilac privrede. Trojni dogovor nije propao, jednostavno situacija je takva da i mi i država svakodnevno rešavamo goruće probleme i gasimo požare, a nemamo vremena da se pozabavimo strategijskim rešenjima – objasnio je Grujić i dodao da opomenu predsednika Tadića o nepristojnim bogatašima i of šor destinacijama treba shvatiti dobronamerno.

Jurij Bajec, savetnik premijera Mirka Cvetkovića, ističe da uspeh dogovora ne treba meriti brojem zakazanih sastanaka i da nema utisak da je dogovor partnera propao.

– Naravno da poslodavci i sindikati na sve ove, u suštini, zajedničke probleme gledaju iz svog ugla i interesa ali je činjenica da nekorisnog „kritizerstva” ima sve manje. U savladavanju krize puna saradnja socijalnih partnera veoma bitna – objašnjava Bajec.

Pogotovo je važno da se socijalni dijalog vodi oko budućeg razvojnog modela zemlje orijentisanog na izvoz, revitalizaciju industrije, aktivnu primenu znanja i porast konkurentnosti, dodaje naš sagovornik.

– Evropska unija i sve njene članice prave planove razvoja sa osnovnim ciljevima i prioritetima sve do 2020. godine. Srbija, pre svega zbog sebe ali i kao buduća članica evropske zajednice, mora što pre da promoviše sopstveni plan, uvažavajući svoje prednosti, specifičnosti i ograničenja. To onda više nije samo vladin program već državni projekt od najvećeg značaja – ističe on.

A šta je ko šta pre dva meseca obećao?

Vlada Republike Srbije polovinom aprila, posle sastanka s privrednicima i sindikalcima, obavezala da smanji javnu potrošnju, ali i minus u državnoj kasi, da više štedi, poradi na smanjenju birokratskih opterećenja, nastavi sa subvencionisanjem građana i privrede. Još jedan od ciljeva izvršne vlasti je podrška izvoznim sektorima, podsticanje zapošljavanja, reforma javnog sektora, energičnija borba protiv monopola i korupcije.

Poslodavci su obećali da će biti više društveno odgovorni, da će se uzdržavati od otpuštanja, redovno isplaćivati plate i doprinose radnicima, reinvestirati dobit u zemlji, ali i da će uspešni privrednici učestvovati u rešavanju problema preduzeća, pogotovo u nerazvijenim oblastima.

Sindikati su se obavezali da će podsticati socijalni dijalog, redovno pratiti pojave kršenja ljudskih prava, reagovati na svaku odluku poslodavca o otpuštanju, sprovoditi mere za suzbijanje sive ekonomije.