Posledica krize – „bumerang" deca

„Mama, tata…vratio sam se”, rečenica je koju sve češće izgovaraju mladi Evropljani koji su prisiljeni da se sa koferom i – „koferčetom” u vidu bračnog druga i(li) naslednika vraćaju na spisak stanara sopstvene porodice i sizifovsku borbu sa plaćanjem rente za stan ili vraćanjem kredita ostave za neka sretnija ekonomska vremena. Ako je verovati evropskim demografskim grafikonima sve veći broj mladih se pod teretom krize vraća u svoju momačku ili devojačku sobicu, pa ih sociolozi nazivaju „bumerang decom“ koja su trampila lepotu samostalnog života za komfor roditeljskog doma.

Fenomen „Lesi se vraća kući“ za nijansu je prisutniji u mediteranskim zemljama, gde su porodične veze „toplije“ i u kojoj se neguje poseban emotivni odnos prema porodici kao najvažnijoj instituciji, a sociolozi upozoravaju da bi ova kolateralna posledica svetske ekonomske krize mogla da utiče na dodatno smanjenje nataliteta na najstarijem kontinentu.

Vera Despotović-Stanarević, rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu pri Gradskom centru za socijalni rad, u šali kaže da kod nas nema mnogo „bumerang dece“, jer naši „ptići“ ostaju u roditeljskom gnezdu i nakon zasnivanja sopstvene porodice. Ona se, međutim, sa pravom uozbilji kada objašnjava do kakvih sve posledica dovodi život u višegeneracijskoj porodici.

„Kriza koja je ovim prostorom suvereno vladala celu dve decenijeuticala je na prinudno vraćanje mladih bračnih parova u roditeljski dom, a dve generacije pod istim krovom nisu bez razloga nazvane – timom koji gubi. A u večitom derbiju između starijeg i mlađeg dueta, sa terena porodičnih konflikata kao poraženi neretko odlazi – mlađi par. Naime, iskustvo naših bračnih terapeuta govori da je život u zajednici jedan od glavnih uzroka razvoda u našoj sredini, a zanimljivost vezana za bračnu terapiju glasi da većina partnera, kada se stavi pred ili-ili životni izbor, bira razvod, odnosno ostanak u roditeljskog domu. Zbog toga i kažemo da prisustvo dve porodice na istom spisku stanara povećava verovatnoću da se životna bajka na temu ’živeli su srećno i zadovoljno do kraja života’ završi u brakorazvodnoj sudnici“, ističe naša sagovornica.

Zbog čega je život u zajednici najveća pretnja bračnoj harmoniji?

„Zato što u višegeneracijskoj porodici stalno lebdi pitanje – ko je tu ’glavni’ i čija pravila moraju da se poštuju (počev od toga šta će se kuvati za ručak, preko teme – šta će se gledati na TV do određivanja kada je vreme za odmor, a kada za posetu). U ovakvoj situaciji najčešće puca najmlađi brak jer je to najlabavija i najnemoćnija relacija, budući da su svi ostali odnosi ’zacementirani’ nekoliko decenija”, objašnjava naša sagovornica, dodajući da je veoma teško crtati psihološke „granice“ i (iz)boriti se za samostalnost kada roditelji u svojim rukama drže ključeve od porodičnog „trezora“, odgovara naša sagovornica.

Poredeći srpsku i evropsku „bumerang decu” naša sagovornica konstatuje da mladima u Evropi neuporedivo teže pada povratak u roditeljsko gnezdo, jer se vaspitavaju u samostalnom duhu, a njihov povratak teško pada i roditeljima koji su isplanirali svoju starost.

„U našoj kulturi roditelji ’lepe’ decu psihološkim ’lepkom’ za sebe, a potomke najčešće odgajaju uz ’ja sam se za tebe žrtvovao’, iz čega sledi poruka – ’ti meni treba da vratiš taj dug’. Prirodno bi bilo da se taj generacijski dug vraća tako što osoba vodi računa o svojoj porodici, ali kod nas lojalnost ’stanuje’ na roditeljskoj adresi, zbog čega mnogi mladi bračni parovi rešavaju da žive u višegeneracijskoj porodici – kako bi vodili računa i o ostarelim roditeljima i o deci”, ističe Vera Despotović-Stanarević.