Kupaći kostim zatvara krug

Isto­ri­ja, či­ni se, za­tva­ra krug ka­da su u pi­ta­nju ku­pa­ći ko­sti­mi?! Od sre­di­ne 19. ve­ka ka­da su se naj­sme­li­je go­spo­đe ku­pa­le u me­tri­ma plat­na ko­je je po­kri­va­lo či­ta­vo te­lo i, oba­ve­zno, ča­ra­pa­ma, pre­ko mi­ni­ma­li­za­ci­je odev­nog pred­me­ta za pla­žu ko­ja je tra­ja­la sko­ro či­tav vek, či­ni se da će usled opa­sno­sti od UVA i UVB zra­če­nja opet za­vla­da­ti mo­da po­kri­va­nja.

I to­ples i tan­ge, mla­đi ro­đa­ci bi­ki­ni­ja, pre­mi­jer­nog dvo­del­nog ku­pa­ćeg na­sta­log sre­di­nom 20. ve­ka, tač­ni­je kr­pi­ce ko­je po­kri­va­ju sa­mo od­re­đe­ne tač­ke žen­skog te­la, u sko­ri­joj bu­duć­no­sti mo­gli bi da bu­du za­me­nje­ni ne­kim no­vim mo­de­li­ma; pri­me­re­ni­jim opa­sno­sti­ma ko­je vre­ba­ju od sun­ča­nja.

No, kre­ni­mo re­dom: isto­ri­ja ku­pa­nja u mor­skoj ili reč­noj vo­di, na ba­ze­ni­ma, da­ti­ra od naj­sta­ri­jih ci­vi­li­za­ci­ja. Ipak, mod­ni isto­ri­ča­ri za­be­le­ži­li su da su ras­pu­sni sta­ri Ri­mlja­ni uži­va­li u ku­pa­nju u po­seb­nim to­ga­ma. Nu­di­zam su pro­pa­gi­ra­li sa or­gi­ja­ma, ali, na­vod­no, u ta­kvim pri­li­ka­ma bi­lo je oba­ve­zno po­kri­va­nje gla­ve, tač­ni­je li­ca.

U mrač­nom sred­njem ve­ku ni­su bi­le po­zna­te da­nas mno­ge osvo­je­ne slo­bo­de pa je brč­ka­nje, osim na naj­skro­vi­ti­jim me­sti­ma, bi­lo ne­za­mi­sli­vo. Uko­li­ko se ne­ki od pre­da­ka u tom do­bu od­va­žio da se ras­hla­di, či­nio je to pot­pu­no ode­ven.

Sa­vre­me­na mod­na isto­ri­ja be­le­ži da se tek sre­di­nom 19. ve­ka mo­že go­vo­ri­ti o oma­so­vlja­va­nju let­njih od­mo­ra a ta­da­šnji žen­ski ku­pa­ći ko­stim ko­ji je po­kri­vao či­ta­vo te­lo imao je za za­da­tak, osim da obez­be­di da­mi bo­ra­vak na pla­ži, i da ne do­zvo­li da mo­kra tka­ni­na ot­kri­va si­lu­e­tu te­la.

Naj­če­šći ma­te­ri­jal od ko­jeg su se ši­li kor­se­ti i oba­ve­zne pan­ta­lo­ne du­gač­kih no­ga­vi­ca, do čla­na­ka, bi­li su pa­muk i vu­na. Da li zbog ne­prak­tič­no­sti, jer su ovi ma­te­ri­ja­li po­sle kva­še­nja do­bi­ja­li ne­ko­li­ko ki­lo­gra­ma na te­ži­ni, tek da­me to­ga vre­me­na ni­su ula­zi­le u du­bo­ku vo­du ni­ti su ma­sov­no pli­va­le.

Za­be­le­že­no je da je pra­vi šok u pr­voj de­ce­ni­ji 20. ve­ka iza­zva­la glu­mi­ca i pe­va­či­ca Anet Ke­ler­man ko­ja se na pla­ži u Bo­sto­nu pro­še­ta­la u jed­no­del­nom ku­pa­ćem ko­sti­mu, sa­ši­ve­nom po uzo­ru na mu­ški. Bio je od čvr­stog pa­mu­ka, sa du­gač­kim no­ga­vi­ca­ma, za­kop­čan do gr­la. Mo­kar, ne­pri­stoj­no je bio za­le­pljen za nje­no zgod­no te­lo što je iza­zvao ve­li­ki skan­dal.

U pe­ri­o­du iz­me­đu dva svet­ska ra­ta, de­li­mič­no i za­slu­gom ne­pri­ko­sno­ve­ne Ko­ko Ša­nel ko­ja je bi­la za­go­vor­nik pre­pla­nu­log te­na, no­ga­vi­ce se po­la­ko skra­ću­ju, kao i ru­ka­vi, a de­kol­te do­bi­ja na du­bi­ni.

Sa­da ka­da se po­gle­da­ju po­žu­te­le fo­to­gra­fi­je že­na ob­u­če­nih u ne­što što li­či na cir­ku­ska mor­nar­ska odel­ca iz dva­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka, pro­sto se na­me­će pi­ta­nje ka­ko su se tek ose­ća­le u nji­ma!

A ka­ko li je tek bi­lo pr­vim že­na­ma ko­je su po­ne­le izum fran­cu­skog in­že­nje­ra ko­ji je 1946. go­di­ne, in­spi­ri­san na­zi­vom ko­ral­nih ostr­va u Ti­hom oke­a­nu gde su iz­vr­še­ne pr­ve atom­ske pro­be Ame­ri­ka­na­ca, na­de­nuo ime dvo­del­nom ku­pa­ćem – „bi­ki­ni”.

Ogo­ljen pu­pak, me­đu­tim, pod uti­ca­jem stro­gih mo­ral­nih na­če­la, če­kao je još pu­nu de­ce­ni­ju da po­sta­ne uobi­ča­je­na sli­ka na pla­ža­ma. Naj­pre su se u bi­ki­ni­ju po­ja­vi­le za­no­sne glu­mi­ce. Bri­žit Bar­do se u be­lom bi­ki­ni­ju po­ja­vlju­je 1956. u fil­mu „I bog stvo­ri že­nu”. Ne­što ka­sni­je Ur­su­la An­dres kao pr­va Bon­do­va de­voj­ka u fil­mu „Dr No” iz 1962. go­di­ne iz­ra­nja iz mor­ske pe­ne po­put pra­ve si­re­ne ta­ko­đe u be­lom bi­ki­ni­ju.

Od ta­da cen­tri­fu­gal­na mod­na si­la ne­mi­lo­srd­no skra­ću­je tek­stil i sve vi­še ogo­lju­je žen­sko te­lo. Bi­ki­ni pod­le­že uti­ca­ju sek­su­al­ne re­vo­lu­ci­je i na­sta­je mo­del „string bi­ki­ni”, od­no­sno mo­del sa­či­njen od tro­u­gli­ća ko­ji se ve­zu­ju.

Sme­lost u po­na­ša­nju, mo­ral­nim sta­vo­vi­ma pa ta­ko i u obla­če­nju uti­če da ka­sni­jih se­zo­na po­sta­je sve po­pu­lar­ni­ji „mo­no­ki­ni”, što je so­fi­sti­ci­ra­ni na­ziv za to­ples. Od­no­sno ku­pa­ći od jed­nog de­la, i to onog ko­ji po­kri­va sa­mo de­lo­ve žen­skog te­la is­pod stru­ka.

Sa to­plih mo­ra Bra­zi­la sti­gle su tan­ge, od­no­sno isti taj do­nji deo ko­ji je sve­den na jed­nu tra­či­cu ko­ja, ka­ko kon­sta­tu­ju mno­gi, ni­šta ne po­kri­va, već se i sa­ma skri­va. Otu­da se mo­že za ak­tu­el­ni mo­del is­ko­ri­sti­ti isti opis ko­ji je dao je­dan ame­rič­ki no­vi­nar u vre­me po­ja­ve bi­ki­ni­ja – ot­kri­va o že­ni ko­ja ih no­si sve osim de­vo­jač­kog pre­zi­me­na nje­ne maj­ke!

An­dri­ja­na Cve­ti­ća­nin

-------------------------------------

Li­ni­ja Ester Vi­li­jams

Ester Vi­li­jams ima 89 go­di­na i sa če­tvr­tim mu­žem Edvar­dom Be­lom ži­vi na Be­ver­li Hil­su. Ka­ri­je­ru uspe­šne pli­va­či­ce po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta za­me­ni­la je, ta­ko­đe uspe­šno, u ba­ze­nu, ali pro­fe­si­jom pred ka­me­ra­ma. Kao zve­zda MGM stu­di­ja do kra­ja pe­de­se­tih go­di­na igra­la je u broj­nim „vo­de­nim mju­zi­kli­ma” ko­ji su se to­kom te de­ce­ni­je re­dov­no na­la­zi­li u vr­hu li­sta gle­da­no­sti i za­ra­da. Po­sle po­vla­če­nja iz fil­ma, po­čet­kom še­zde­se­tih Ester se pre­ba­cu­je u bi­znis. Ime ko­ri­sti za li­ni­ju ba­ze­na i mod­nu li­ni­ju re­tro­ko­sti­ma. Ra­di i kao na­stav­nik pli­va­nja a bi­la je ko­men­ta­tor sin­hro­nog pli­va­nja na Olim­pij­skim igra­ma 1984. u Los An­đe­le­su.

------------------------------

Ma­te­ri­ja­li

Pr­vi ma­te­ri­ja­li za ko­sti­me bi­li su, na­rav­no, pri­rod­ni, pa­muk i vu­na. Tek u dru­goj po­lo­vi­ni 20. ve­ka in­du­stri­ja­li­za­ci­jom i uvo­đe­njem ve­štač­kih ma­te­ri­ja­la, pre sve­ga naj­lo­na i la­stek­sa, po­či­nju da se pro­iz­vo­de ku­pa­ći od no­vih tka­ni­na. Lak­še su­še­nje ma­te­ri­ja­la do­pri­no­si da da­me vi­še na pla­žu ne no­se ne­ko­li­ko mo­de­la jer se ku­pa­ći na te­lu br­zo su­ši.