Da li će imperija imati mašte

Da li nas u decenijama koje dolaze očekuju mir i napredak ili patnje i ratovi? To ćemo saznati već za tri godine, tvrdi profesor sa Kembridža Nikolas Bojl. A zašto baš tada, kada su nas neki drugi pripremili za apokalipsu 2012? Zato što je istorija tokom poslednjih pet vekova pokazala da prekretnicu donosi sredina druge dekade stoleća, tvrdi ovaj profesor nemačke književnosti i istorije.

Do ove teorije je došao proučavajući anglo-nemačke odnose. Tenzije s kraja 19. kulminirale su sredinom druge dekade 20. veka i izbio je Prvi svetski rat. Kasnijim proučavanjem otkrio je slične obrasce u prethodnim vekovima.

Martin Luter je 1517. zakucao svoje teze na vrata crkve u Vitenbergu, što je dovelo do reformacije. Vek kasnije, 1618, počeo je Tridesetogodišnji rat. Usledile su decenije verskog sukoba u zapadnoj Evropi i ustoličenje dinastije Hanovera 1715, opet nasred druge decenije 18. veka. Bečki kongres održan je 1815. posle poraza Napoleona i označio je početak veka relativne stabilnosti u celoj Evropi. Međutim, sto godina kasnije izbio je Prvi svetski rat, koji je odneo milione života i odredio ton međunarodnog neslaganja sve do 21. veka.

„Karakter jednog veka postaje sasvim očigledan u toj drugoj dekadi, pretpostavljam kao što u istom periodu ljudsko biće počinje da pokazuje kakvo će biti kad odraste“, kaže profesor čija se knjiga „2014: kako preživeti sledeću svetsku krizu“ pojavila u britanskim knjižarama prošle sedmice.

Profesor Bojl predviđa da bi nedavni ekonomski krah mogao da označi početak šireg neslaganja u međunarodnim odnosima i tvrdi da će od Amerike zavisiti koji nas od dva podjednako verovatna scenarija očekuje. Ili će nas osuditi na sto godina nasilja i siromaštva ukoliko krenu ka ekonomskom protekcionizmu i političkom nacionalizmu (uz moguć sukob između SAD i Kine u periodu 2014–2018), ili će otvoriti vrata novoj eri globalne saradnje.

Bojl, međutim, upozorava da je mir moguć jedino ako svet shvati da je vreme pojedinačnih država nacija prošlo i ukoliko se uvede efikasan sistem globalnog upravljanja. Osim toga, vruća pitanja kao što su klimatske promene, kreditna kriza i uspon Kine i Indije moći će da se reše jedino uz međunarodnu saradnju.

„Kolosalne ekonomske promene počele su 2007. i još nisu završene. Velike ekonomske promene vode u velike političke, a njih još nismo videli. Moja teza je da nam dolazi još jedna kriza i nju već možete videti kao problem državnih, a ne privatnih dugova“, objašnjava Bojl.

„Ono što se nije promenilo jeste kolos američke vojske. To znači da Amerika mora biti ključni igrač u bilo kakvoj velikoj političkoj promeni. Videćemo nepodudarnost između američke percepcije njenog sve manjeg ekonomskog značaja i vojne i političke apsolutne moći koja i dalje traje. Na kraju bi sve moglo da zavisi od toga da li će Amerika na to reagovati maštovitije nego što je Britanija uspela nekoliko godina pred početak Prvog svetskog rata“, ističe profesor Bojl.

On naglašava da je dobar znak da smo 21. vek počeli sa mnogo većom mrežom međunarodnih organizacija nego što ih je bilo na početku 20. i predviđa da će ta mreža i samo delimično priznata „imperija“ SAD odrediti mnoge aspekte našeg života u 21. veku.

„Jedini mogući miran put ka tom cilju jeste kroz nastavak poretka paks Amerikana. Ali da bi se cilj ostvario, moraće da se menja i to kako svet vidi Ameriku i kako Amerika sama sebe vidi“, zaključuje autor.

J. J. K.