Neće milion dolara

Grigorij Pereljman je po svemu neobična osoba. Kao prvo, mnogi ga smatraju za najpametnijeg čoveka na našoj planeti. Drugo, uspeo je, kako izgleda, da reši jedan od najkomplikovanijih postojećih matematičkih problema. I treće, odbija da za to primi nagradu od – milion dolara.

O čemu je zapravo reč. Privatni institut "Klej", iz Bostona (SAD), odlučio je da sa milion "zelenih novčanica" nagradi onog naučnika koji prvi reši jedan od sedam do sada nerešenih matematičkih problema. Uslov je da dobitnik ove izuzetne nagrade objavi svoj rad u nekom zvaničnom matematičkom časopisu i da nije stariji od 40 godina. Dr Pereljman je u junu napunio četrdesetu, ali uporno odbija da publikuje svoj osmogodišnji rad. Umesto toga prosledio ga je još 2002. na Internet (pune 473 stranice) i – zaćutao. Ipak, ono što je najvažnije, priznanje zaslužuje zbog rešavanja problema koji je još davne 1904. postavio francuski matematičar, fizičar i filozof Žil-Anri Poenkare, inače brat od strica jednog od najpoznatijih francuskih političara Rejmona Poenkarea.

Poenkaritis kao opsesija

Obični smrtnici Poenkareov problem ne mogu ni da shvate. Laički rečeno, u pitanju je problem koji se tiče geometrije višedimenzionalnog prostora i ključan je na polju topologije (topologija po Larusu: oblast matematike koja se razvila iz proučavanja takvih svojstava figura koja ostaju nepromenjena prilikom bilo kakvih deformacija koje ne dovode do rasecanja niti do slepljivanja te figure). "U pitanju je centralni problem kako u matematici tako i u fizici, pošto njegovo rešenje vodi ka saznanju kakvog oblika bi mogla da bude vasiona. Izuzetno je komplikovan i mnogi su do sada tvrdili da su ga rešili ali, kako se ispostavilo, nisu", preneo je londonski "Gardijan" objašnjenje profesora Markusa de Sotoja sa Univerziteta u Oksfordu.

Inače opsednutost matematičara pomenutim problemom već je dobila i naziv – poenkaritis.

Grigorij Griša Pereljman rođen je 13. juna 1966. i već je u najranijoj mladosti pokazivao izuzetan talenat za matematiku. To ga je i odvelo u specijalizovanu školu za talentovane matematičare i fizičare u Sankt Peterburgu (tadašnjem Lenjingradu). Da je na pravom putu pokazao je već 1982. osvojivši zlatnu medalju na Matematičkoj olimpijadi, takmičenju koje se održava svake godine i na kojem se ogledaju najtalentovanija deca iz celog sveta. Podsetimo da su i naši đaci na matematičkim olimpijadama uvek pokazivali zavidno znanje.

Posle okončanja studija i odbrane doktorske disertacije jedno vreme radi na matematičkom institutu "Steklov" da bi potom prešao u SAD gde predaje na više uglednih visokoškolskih ustanova. Pre desetak godina vraća se na "Steklov" da bi radio na dokazu o obliku svemira.

Osim "milenijumske milionske nagrade", kako još zovu priznanje instituta "Klej", Pereljmanu bi trebalo da bude dodeljena i prestižna Fildsova nagrada (matematička alternativa Nobelovoj) mada je i to, zbog njegovog neobičnog ponašanja, dovedeno u pitanje. Ruski naučnik je, pomenimo i to, odbio da primi i najviše evropsko priznanje za matematiku uz objašnjenje da "njegovo delo ne mogu da ocenjuju oni koji znaju manje od njega".

Matematičari "lupaju glave"

U svakom slučaju, od onoga dana kada je Pereljman objavio svoj rad na svetskoj komunikacionoj mreži najveći matematički umovi sveta pokušavaju da proniknu u njegovo rešenje i eventualno ga ospore. Do sada to nikome nije pošlo za rukom. Danas su čak i najveći skeptici skloni da se priklone računici ruskog naučnika.

U međuvremenu, kruži priča da se Pereljman značajno udaljio od akademskih matematičkih krugova. Neki u šali kažu da je "pobegao u šumu", zato što mu je šetnja po prirodi i sakupljanje pečuraka omiljeni način opuštanja. Drugi opet (takođe šaleći se) kažu da pomenutih milion dolara odbija da primi iz prostog razloga što posedovanje takvog bogatstva u Sankt Peterburgu može da bude, u najmanju ruku, opasno.

Ipak pouka cele priče je sasvim drugačija. Teško je, naime, verovati da bi ime Grigorija Griše Pereljmana ikada iz matematičkih krugova dospelo na stranice svetskih listova da dotični nije odbio da preuzme tako vrednu nagradu. Uostalom, o tome kazuje i naslov ove priče. A ono čime ju je stvarno zaslužio i dalje ostaje daleko od shvatanja nas običnih ljudi. Da li je upravo taj paradoks savremenog sveta hteo da istakne ruski genije?