Dosije Ćuruvija – ubica bez fantomke

Pripadnici MUP-a Srbije, koji su tokom 2001. i 2002. godine, bili angažovani na slučaju „Ćuruvija”, došli su do podataka koji ukazuju da je vlasnika „Dnevnog telegrafa” i „Evropljanina” ubio sada pokojni Luka Pejović, a ne pripadnici „zemunskog klana” Mile Luković Kum i Miloš Simović. Ovakvu informaciju, inspektorima je dao jedan od ključnih svedoka otkrivši da dvojica napadača na novinara nisu bila maskirana.

– Dugo smo bili u uverenju da su osobe koje su pucale na Ćuruviju imale „fantomke”. Sasvim slučajno smo došli do iskaza svedoka koji je kao čoveka koji je povukao oroz prepoznao Pejovića. Da bi utvrdili ko, zaista, stoji iza Ćuruvijinog ubistva, neke pripadnike Službe državne bezbednosti smo pozivali na poligrafsko testiranje. Tadašnji zamenik načelnika tajne službe Zoran Mijatović se u to vreme poneo veoma nekorektno jer nije dozvolio da se pripadnici RDB-a testiraju – navodi „Politikin” sagovornik iz MUP-a Srbije koji je želeo da ostane anoniman, a koji je bio angažovan na otkrivanju ubica Slavka Ćuruvije.

Nekadašnji zamenik načelnika službe Zoran Mijatović demantuje da je bilo koji operativac dok se on nalazio na čelu tajne policije vođen na poligraf. U izjavi za „Politiku” Mijatović tvrdi da poligraf nikada nije upražnjavan s obzirom na to da je kao sredstvo za prikupljanje dokaza potpuno nepouzdano.

Na pitanje, do kakvih je podataka u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije, konkretno došla služba dok je on bio jedan od njenih čelnika, Mijatović kaže:

– Sve ono što smo mi radili kada je u pitanju ubistvo Ćuruvije nalazi se u današnjoj BIA, a deo i u tužilaštvu. U pitanju je nekoliko hiljada stranica dokumentacije. Bilo bi, zaista, nepristojno da se prisećam svega što je u njima napisano. Mogu da kažem da je, između ostalog, uzeto nekoliko stotina izjava. Sve je ustanovljeno – i beli „golf” i ko ga je vozio, koliko je kilometara prešao i ko je izašao iz njega, ali, zaista ne želim da prepričavam nešto što se nalazi na nekoliko hiljada stranica – navodi Mijatović.

Nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti kaže i da Nenad Ilić, nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije, na ispitivanju posle hapšenja 2001. godine, posle inscenirane saobraćajne nesreće na Ibarskoj magistrali, nijednog trenutka nije spomenuo ubistvo Slavka Ćuruvije.

– Tokom 2001. godine kada je saslušavan po hapšenju, u izjavi koju je dao pripadnicima Službe državne bezbednosti o događaju na Ibarskoj magistrali, Ilić nijednog trenutka nije spominjao Ćuruviju. Nijedna njegova izjava se nije odnosila na to. Znači, tokom 2001. godine kada sam ja radio, pred našim operativcima, Ilić nije spominjao Ćuruviju – tvrdi Mijatović.

----------------------------------------

Šta je to Poskok

Na pitanje zna li nešto o službenoj belešci koju je tokom 2001. godine sastavio nekadašnji šef policijske jedinice Poskok Ljuba Milanović, a u kojoj se navode imena pripadnika JSO koji su davali logističku podršku ubicama Slavka Ćuruvije, Zoran Mijatović kaže:

– Ne znam ko je Ljuba Milanović. Kada kažete Poskok, moram da priznam da se plašim životinja. Ako su oni nešto radili, pitajte te poskoke, nemojte mene.

------------------------------------------

Svi spisi u tužilaštvu

Sva dokumentacija o slučaju „Ćuruvija” koja je pribavljena predata je Specijalnom tužilaštvu, tvrdi naš sagovornik iz vrha MUP-a Srbije.

– Da li je neko čitao te spise ili nije, više nije naš problem. Istina je da postoji beleška koju je napisao Ljuba Milanović i ona je, kao i mnoštvo drugih dokumenata predata tužilaštvu – navodi naš sagovornik.

Na pitanje, može li da kaže šta se navodi u pomenutoj belešci, naš sagovornik kaže:

– Nemojte da neko skreće temu sa one prave.

------------------------------------------

Ko je Luka Pejović

Luka Pejović koji je identifikovan kao jedan od izvršilaca ubistva Slavka Ćuruvije ubijen je 5. decembra 2000. godine u blizini svoje kuće u Dinarskoj ulici u Beogradu. Pucnjava se dogodila nekoliko minuta posle ponoći, dok je Pejović, u društvu Radula Kasalice, izlazio iz „mercedesa”. Tom prilikom ubica je iz zasede na njih ispalio više od 20 hitaca iz automatske puške „kalašnjikov”.

Luka Pejović, prema nekim tvrdnjama, član JSO, bio je poznat policiji, ali nikada nije osuđivan. U Beogradu je radio i poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja, a njegovo ime vezivano je i za trgovinu narkoticima i naplatu dugova.

-------------------------------------------

Tužilac Simić: Dao sam nalog da se sasluša Mira Marković

Siniša Simić, nekadašnji zamenik okružnog tužioca u Beogradu, koji je radio na slučaju „Ćuruvija” u izjavi za naš list tvrdi da beleška koju je napisao Ljuba Milanović, nikada nije stigla do njega. Da jeste, kaže, odmah bi dao nalog da se osobe čija se imena navode u dokumentu ispitaju.

– Odmah po ubistvu dao sam nalog da se tužilaštvu dostave svi dokazi koje su prikupili pripadnici i javne i državne bezbednosti. Kada su se pojavile informacije o tajnom praćenju Ćuruvije, istog trenutka sam na dve-tri strane dao nalog da se ispitaju sve činjenice s tim u vezi, pa i da se obave razgovori sa svim pripadnicima Državne bezbednosti koji su učestvovali u praćenju. Posle toga je proveravan svaki podatak koji su dali članovi porodice, mediji… Da mi je bio poznat podatak da je bilo ko spomenuo ikakvo konkretno ime, mediji bi znali za to – kaže Simić.

Na pitanje da li je neko u vreme dok je on vodio slučaj spomenuo da bi eventualni izvršioci zločina mogli da budu pripadnici „zemunskog klana”, naš sagovornik kaže:

– Tada nije postojao „zemunski klan”. U to vreme je postojao „surčinski klan”. Da su bilo kakva konkretna imena spominjana u predmetu, ne bih nimalo razmišljao da dam nalog da se to ispita. Dao sam nalog, recimo, da se sasluša Mira Marković, pa zašto ne bih dao nalog da se saslušava i još neko drugi – navodi bivši zamenik okružnog tužioca.

Tokom ispitivanja, prema njegovim rečima, Markovićeva je rekla da joj ništa nije poznato u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije.

– Dok sam radio na predmetu, kao ime ubice nije figuriralo nijedno ime. Da je bilo drugačije, odmah bih dao nalog za pokretanje istrage – kaže Simić.

M. Derikonjić