Njujork pod vodom

Njujork, Šangaj i Bombaj do 2080. godine mogli bi da liče na Veneciju, ali ne po arhitekturi, već po obaveznoj upotrebi gondola za prevoz, budući da će biti pod vodom. Sa druge strane, Venecija, Sankt Peterburg i Holandija doživeće sudbinu sličnu Atlantidi, jer će ih progutati narastajući vodeni talasi. Na drugom kraju sveta – u Africi – biće velike suše, a među ljudima će zavladati glad, bolest i nestašica vode.

Ovo nije scenario nekog od holivudskih filmova koji se bavi tematikom "strašnog suda", već ozbiljno upozorenje međunarodne organizacije "Grinpis" na osnovu preciznih podataka o globalnom zagrevanju. Iako su posledice učinka "staklene bašte" po mnogima već uveliko izmakle kontroli čoveka, koji se uporno i na sve načine trudi da obuzda prirodu, naučnici smatraju da još nije kasno da se probudi ekološka svest i proces zaustavi pre konačnog uništenja.

"Ekološka vremenska bomba otkucava" jer se globalno zagrevanje približava tački posle koje nema povratka. Na ovakva upozorenja, međutim, nimalo ne haju Sjedinjene Američke Države, najveći svetski zagađivač, odgovoran za 25 procenata emisije gasova koji izazivaju klimatske promene u svetu.

Prema podacima Američkog sekretarijata za energetiku, ispuštanje ugljen-dioksida u SAD poraslo je za 18 procenata od 1990. i predviđa se da će do 2030. povećati za još 37 odsto.

Za trenutak se činilo da će samit u japanskom gradu Kjoto (1997), gde su se okupili lideri 160 zemalja, konačno promeniti pogubnu sudbinu planete i zaustaviti posledice globalnog zagrevanja. Prema usvojenom protokolu, zemlje potpisnice obavezale su se da će smanjiti ispuštanje gasova do 2012. godine za najmanje 5,2 procenta u odnosu na nivo u atmosferi iz 1990. Potpis je stavilo oko 150 predstavnika zemalja, ali ne i SAD, koje i dalje uporno odbijaju da ga ratifikuju.

Uporno odbijanje američkog predsednika Džordža Buša da bi prihvatanje takve obaveze bio veliki trošak za privredu, jer Amerika izdvaja velika finansijska sredstva za razvoj i unapređenje ekoloških tehnologija, čini se da nimalo nisu umirili deo javnosti. Svojevrsna opomena prirode stigla je u vidu toplotnog talasa koji je ovog leta zahvatio najveći deo zemlje i odneo više od 150 života. Ovakve smrtonosne vrućine, prema najavama naučnika, samo su početak reakcije prirode koja se buni protiv nagomilanih otrova.

Vanredno stanje u zemlji bilo je povod bivšem američkom predsedniku Bilu Klintonu, koji sada pokazuje više sluha za pitanja globalnog zagrevanja od svog naslednika, da sa premijerom Velike Britanije krene u kampanju u 22 svetska grada. Budući da po ovom pitanju nije našao zajednički jezik sa Džordžom Bušom, Toni Bler se sastao sa Arnoldom Švarcenegerom, guvernerom Kalifornije (jedne od država s visokim procentom gasova "staklene bašte"), sa kojim se dogovorio o saradnji na razvoju novih ekoloških tehnologija.

Ukoliko se planirane akcije izjalove i razvijene zemlje sveta nastave po starom, prema predviđanju stručnjaka, posledice takve ekološke politike svaliće se na one koji su najmanje krivi – na najsiromašnije i najmanje razvijene zemlje. Tako će globalno zagrevanje najviše pogoditi centralnu Aziju, zapadnu Afriku, Indiju i Egipat, dok će najmanje ugrožene biti Velika Britanija, Irska, Argentina, Urugvaj, Čile i Novi Zeland, objavljuje časopis "Nju sajentist".

Dakle, najveća odgovornost za budućnost planete u rukama je tehnološki i privredno najrazvijenijih zemalja, iako se sve češće upozorenja upućuju narastajućim "privrednim tigrovima" – Kini i Indiji.