Mali Napoleon

Pojavio se iznenada, posle debakla naše fudbalske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj. Vest da prvi put na čelo reprezentacije dolazi jedan stranac, izazvala je različite reakcije javnosti. Ko je Havijer Klemente, pitali su mnogi zabrinuti za dalju sudbinu fudbala u Srbiji. Zar mi nemamo stručnjake koji mogu da vode nacionalni tim, pa zato dovodimo stranca?

Havijer Klemente Lazaro, Baskijac, rođen je 12. marta 1950. godine u gradu Barakaldu, na severu Španije. Fudbalsku karijeru započeo je u klubu u kome igraju isključivo Baskijci, Atletiku iz Bilbaa. Od 1968. do 1971. godine odigrao je 47 utakmica za prvi tim i postigao šest golova. Prestao je da igra zbog teže povrede već u 21. godini, a najveći uspeh sa ekipom je osvajanje Kupa generala Franciska Franka 1969. godine.

Tek deset godina kasnije njegovo ime ponovo se pojavljuje u javnosti. Ovoga puta kao trenera Atletik Bilbaa. U prvoj sezoni 1981. godine njegova ekipa osvaja četvrto mesto u španskoj ligi. Naredne dve godine čini čudo i sa Atletikom – postaje prvak Španije, a u trećoj sezoni osvaja i duplu krunu.

Tada, zbog niskog rasta, ali i neobično čvrstog karaktera, koji nije trpeo nikakva oponiranja, dobija nadimak Mali Napoleon. Stubovi te, šampionske generacije Atletika bili su reprezentativni golman Zubizareta i odbrambeni igrač Andoni Goikočea. Narednih godina sa timom iz Bilbaa osvaja treće, pa četvrto mesto. Uspesi ga dalje vode u veće klubove, Espanjol iz Barselone, sa kojim je ušao u finale Kupa Uefe, gde je poražen od minhenskog Bajerna na penale, potom Atletiko iz Madrida (vicešampioni 1989/90), pa opet Espanjol, da bi 1992. godine postao i selektor reprezentacije Španije.

Na kormilu "crvene furije", kao španski navijači od milja zovu svoju reprezentaciju, zadržao se dugih šest godina, do 1998.

U ulozi selektora ostvario je polovične rezultate. Na Svetskom prvenstvu u SAD, 1994. godine Španija je ispala u četvrtfinalu posle poraza od Italije (1:2). Na narednom Mundijalu u kvalifikacijama predvodio je Špance protiv naših "plavih" i osvojio prvo mesto u grupi. U meču u Valensiji bilo je tada 2:0 za Španiju, a u revanšu u Beogradu bilo je 1:1.

Odveo je, u međuvremenu (1996), svoju reprezentaciju na evropsko prvenstvo u Englesku, sa skorom od osam pobeda i dva remija. Eliminisani su u četvrtfinalu od domaćina, ali nisu poraženi. Englezi su penalima otišli dalje... U grupi su odigrali nerešeno sa Francuzima i Bugarima (1:1), a savladali Rumuniju (2:1).

Vodio je reprezentaciju i u kvalifikacijama za evropsko prvenstvo u Holandiji i Belgiji 2000, ali je posle jedinog poraza (na Kipru 2:3), morao da podnese ostavku pod pritiskom javnosti.

Tokom karijere selektora ostvario je zavidan bilans: na 31 utakmici Španci nisu poraženi, a ukupan skor Havijera Klementea kao selektora reprezentacije "crvene furije" je 36 pobeda, 20 nerešenih susreta i samo šest poraza! I gol razlika je impresivna: 126 datih i 43 primljena gola.

Danas je Havijer Klemente Lazaro čovek koji vodi srpsku reprezentaciju. Karakter nije promenio. Ne priča mnogo. Nije mu ni lako, prevodilac mu je Risto Vidaković, nekadašnji fudbaler koji je igrao godinama u Španiji. Pomaže mu u komunikaciji sa čelnicima našeg saveza i sa igračima. Svaki slobodan trenutak koristi da se vrati u Španiju, i ne obazire se na komentare u našoj javnosti, bili ono pozitivni ili ne.

A što bismo rekli, krenulo ga je. Obeležio je svoj debi na kormilu "crvenih" Češkoj trijumfom (3:1), u stilu svog nadimka...