Skromno odmrzavanje plata i penzija

Mokra Gora – Sledeće godine prosečne plate i penzije moći će da porastu za oko šest odsto, ako Vlada Republike Srbije bude primenila formulu koju predlaže tim ekonomskih stručnjaka okupljenih oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) i Fonda za razvoj ekonomskih nauka. Kako je na Mokroj Gori otkrio Milojko Arsić, jedan od autora „Postkriznog modela rasta privrede Srbije u periodu 2011–2020. godina”, ekonomski stručnjaci će, između ostalog, izvršnoj vlasti predložiti formulu po kojoj će plate i penzije rasti sporije od ukupnog ekonomskog rasta. Učestvujući na „Vivaldi letnjem forumu”, Arsić je najavio da strategija predviđa ograničenja državne potrošnje, definisanje nivoa do koga država može da se zadužuje, ali i postepeno smanjenje minusa u budžetu.

– U periodu od 2011. do 2012. godine predlažemo da prosečne plate i penzije porastu za stopu inflacije, plus polovinu prošlogodišnjeg realnog rasta bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što kao zemlja proizvedemo za godinu dana. Zatim se, prema našem predlogu, do 2015. godine primenjuje formula po kojoj ukupna masa zarada raste koliko i rast cena, plus polovina rasta BDP-a, dok će se penzije povećavati ukoliko ekonomski rast bude veći od četiri odsto – objašnjava Milojko Arsić, koji je ujedno i ekonomski savetnik premijera.

Kolikom povećanju građani i penzioneri mogu da se nadaju dogodine ukoliko bi vlada prihvatila predlog stručne javnosti?

Ako se zna da je Međunarodni monetarni fond (MMF) za ovu godinu snizio projekciju rasta za Srbiju sa dva na 1,5 odsto, a planirana inflacija u 2011. godini iznosi pet procenata, onda to znači da bi povećanje plata i penzija sledeće godine moglo da iznosi oko šest odsto (pet plus 0,75). To konkretno znači da će prosečna zarada skromno porasti za oko dve hiljade, a penzija za oko 1.300 dinara. Možda u ovim brojevima leži odgovor zašto je model oporavka gotovo dva meseca bio strogo poverljiv dokument. Jer, za političare će sprovođenje odluke koja predviđa skromno povećanje plata i penzija, naročito posle zamrzavanja ličnih dohodaka od novembra 2008, biti vrlo bolno. Pogotovo kada se zna da je sledeća godina predizborna, a po ustaljenom pravilu u tom periodu javna potrošnja raste umesto da se smanjuje.

Zašto će i država i građani u narednom periodu morati da stegnu kaiš?

– Postojeći model rasta više nije održiv i Srbija će u narednom periodu morati više da izvozi, manje da uvozi, da smanji tekuću potrošnju odnosno izdatke za plate i penzije, ali da poveća troškove za investicije – objašnjava Arsić kako praktično više nemamo izbora.

Postkriznom strategijom predviđa se godišnje smanjenje fiskalnog deficita za 0,75 odsto kako bi se do 2015. jaz između prihoda i rashoda sveo na jedan odsto bruto domaćeg proizvoda. Ekonomski stručnjaci definisali su i nivo do koga će država moći da se zadužuje. Iako prema proceni profesora Arsića javni dug Srbije od oko 32  odsto BDP-a nije zabrinjavajući, Zakonom o fiskalnoj odgovornosti država će se obavezati da on ne pređe nivo od 45 procenata svega što kao zemlja proizvedemo za godinu dana.

Deo ovog antikriznog modela je i poreska reforma, koja bi, prema najavi Arsića, morala da bude bar prihodno neutralna, mada se u jednom delu predviđa i povećanje poreskih prihoda od oko jedan odsto. To bi ujedno mogao da bude još jedan kamen oko koga će se vladajuća koalicija spotaći, jer se vicepremijer i ministar ekonomije Mlađan Dinkić protivi bilo kakvom povećanju poreskih nameta.

– Strategiju smo pokazali Diani Dragutinović, ministarki finansija, i premijeru Mirku Cvetkoviću i naišli smo na pozitivne reakcije – kazao je Arsić.

Zašto strategiju niste pokazali potpredsedniku vlade Mlađanu Dinkiću, interesovalo je novinare, jer je poznato da se on protivi povećanju PDV-a u naredne dve godine.

 – Na premijeru je da ubedi članove svog kabineta koliko je ovaj dokument važan. Uostalom, strategija može da se primeni i samo u jednom delu, ne mora celovito – kazao je Arsić.

Da nije dobro što se poreska reforma odlaže, smatra i Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije. Ipak, prvi čovek ove poslovne asocijacije ne podržava „revolucionarnu” ideju ministarke Dragutinović da se PDV poveća tri odsto. Za privrednike je prihvatljivo samo korigovanje osnovne stope PDV-a.

– Naročito podržavamo onaj deo koji se odnosi na smanjenje poreskih opterećenja zarada, jer će poslovnoj zajednici to znatno smanjiti troškove.

Postojeći model monetarne politike po kome se čuva cenovna stabilnost ocenjen je u strategiji postkriznog razvoja kao dobar. Autori studije navode kako centralna banka u narednom periodu ne sme da dozvoli jačanje dinara, ali ni njegovo naglo slabljenje.

Na ovaj predlog, očekivano, zamerke je imao Branislav Grujić, predsednik poslovnog kluba „Privrednik”. Inače, njegova asocijacija nedavno je predložila model po kome bi kurs trebalo da se veže za inflaciju. Prema oceni Milojka Arsića, to bi bilo loše, jer na kurs ne utiče samo inflacija, već i niz drugih faktora i takav model na dugoročnom nivou morao bi da „pukne”.(/slika2)

Zašto ne koristite instrumente zaštite od valutnog rizika, pitao je Arsić Grujića. Misleći na ono što se stručno zove hedžovanje, Arsić je Grujiću preporučio da kupovinom terminskog ugovora kod banaka praktično pazari današnji kurs evra, nakon čega će nacionalna valuta posle šest meseci za njega postati potpuno predvidiva.

– Nažalost, taj savet ne može da se primeni. Ko se ovde hedžuje može slobodno da se ubije – kazao je Grujić tvrdeći kako ovaj instrument zaštite u bankama nije dovoljno razvijen.

----------------------------------------------

Zakon umesto MMF-a

Na konstataciju da bi za Srbiju u predizbornoj godini bilo najbolje da produži aranžman sa MMF-om kako se javna potrošnja ne bi otela kontroli, Bogran Lisovolik, stalni predstavnik ove institucije u Beogradu, odgovara:

– Ukoliko vlada i Narodna banka to budu želele, mi smo spremni da diskutujemo. Međutim, ukoliko predložena rešenja iz Zakona o fiskalnoj odgovornosti budu usvojena, onda vam naša pomoć i ne treba – poručio je Lisovolik.