Reciklaža u Holivudu

Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona

Svake godine u ovo vreme sve je isto, samo još gore, gotovo u horu ponavljaju filmski kritičari, lamentirajući nad holivudskom produkcijom koja je namenjena letnjoj zabavi. Onoj na visokim temperaturama napolju, ali i prijatno rashlađenim bioskopskim dvoranama unutra, u nešto manje posećenim šoping molovima. Pa tako kažu da je ovo najgora sezona svih vremena, dok oni dobronamerniji tvrde da je lošija samo od tri prethodne.

Posebnost svake letnje bioskopske sezone, perioda koji počinje krajem maja, a završava se početkom septembra, jeste laka filmska zabava, ali pre svega naslovi koji na kraju imaju neku brojku, najčešće 2, 3 ili 4. Brojke označavaju po koji put je „recikliran” neki stari hit.

Ove godine je tako u ponudi „Ajron men 2” („Gvozdeni čovek”), „Šrek 4”, „Seks i grad 2”, „Priča o igračkama 3”, „Kaarate kid 2”, a novo izdanje doživeo je stari hit iz 1980-tih – „A – tim”.

Objašnjenje zašto je to tako je jednostavno: i u Holivudu važi formula da ništa ne uspeva bolje od uspeha. Svaki broj u naslovu je samo dokaz da je (ili da su) prethodni isti naslovi zaradili mnogo para, pa je logična računica da će bar slično proći i (novi) nastavci.

Karakteristično je takođe da su svi ovi „sekveli” (priče koje proističu iz prethodnih), namenjeni mahom mlađoj publici. Svakih nekoliko godina naime pristiže nova generacija koja je radoznala da neposredno upozna stare heroje. Njima se ne prodaju samo ulaznice, već uspešno krčmi i „merčendajz”: lutkice i igračke sa likovima i temama iz tih filmova. To je značajan elemenat holivudske ekonomije, jer se eksploatiše još godinama pošto sam film ode u arhive i preseli se na digitalne DVD ploče.

Ovo međutim nije novi trend, nego već stara holivudska praksa. Ustanovljena je još sedamdesetih godina prošlog veka, sa „Rokijem”, „Zvezdanim ratovima”, „Supermenom”, „Ajkulom”... Osamdesetih taj model je takođe uspešno primenjen kod hitova „Umri muški”, „Smrtonosno oružje”, Betmen”, „Rambo” i beskonačnoj „Policijskoj akademiji”.

„Hari Poter” i „Gospodari prstenova” su novijeg datuma. I naravno, ne treba zaboraviti staru franšizu koja ima jedan uvek isti broj: „007” – onu u Džemsu Bondu.

Na blagajnama, ova reciklaža uglavnom prolazi dobro, a u nekim slučajevima i iznenađujuće uspešno. „Karate kid 2” (mladi majstor borilačkih veština ovoga puta je jedna devojčica), za tri dana je ubrao 56 miliona dolara i to samo u Severnoj Americi (SAD i Kanada) – i time već nadmašio svoj skromni produkcioni budžet od samo 40 miliona.

Šampion sezone, bar na njenom početku, je treća verzija „Priče o igračkama” („ToyStory”) iz „Piksar studija” koji proizvodi samo kompjuterski animirane, odnosno kako se to sada kaže, digitalne heroje. Premijera je bila još pre 15 godina, nastavak je usledio 1999, a pokazalo se da nije zaboravljena ni deceniju kasnije.

Za tri vikend dana (premijere su obično u petak), „Toj stori” je prihodovao 109 miliona dolara na domaćem terenu. Dodatni mamac ovoga puta je činjenica da je napravljen u sve popularnijoj 3D tehnici (u bioskopu se gleda kroz specijalne naočare), a prognoze su da će od domaće publike uzeti i celih 400 miliona.

To je najveći dosadašnji uspeh ovog studija danas u vlasništvu „Diznija”, koji svoju budućnost vidi – u prošlosti. Sledeći film koji neće biti nastavak nekog prethodnog planiran je naime tek za 2012.

Do septembra će na tržištu biti ukupno 11 nastavaka, koji su itekako važni za ekonomiju Holivuda – letnja sezona u ukupnim prihodima od ulaznica učestvuje čak sa 40 odsto.

Broj prodatih bioskopskih karata je inače u poslednjih pet godina veoma postojan: od 2005. naovamo kreće se u rasponu između 1,39 i 1.42 milijarde. Ono što je međutim razlog za brigu poslenika ove industrije, jeste činjenica da je lane u bioskope ušlo isto onoliko ljudi koliko i 1997. Prihodi istina jesu bili znatno veći, 10,65 milijardi dolara prema 6,51 milijardi. Razliku su donele skuplje karte.

Za ovu godinu se prognozira da broj posetilaca bioskopa neće premašiti 1,27 milijardi, što će biti najniža brojka od 1996. To je ovde prizvalo u podsećanje rekordnu 1946, kada su Amerikanci kupili čak 4 milijarde karata za bioskope, iako ih je bilo upola manje nego danas.

Ali to je bila poslednja godina pre nego što im je televizija dala mnogo jeftiniju zabavu, kod kuće, ispred televizora. Odlazak u bioskope doduše mnogima je još navika, a s obzirom na to da je reč o onima ispod 25 godina, možda i neka vrsta potrebe, što objašnjava i prinudu Holivuda da reciklira stare komercijalne uspehe: njihov kvalitet i sadržaji su baš po meri onih koji nisu više ni sasvim mladi, ali ni potpuno sazreli.

Milan Mišić