Sakašvili meta mafije
Da li je gruzijska mafija iz Beča finansirala pripreme za državni udar protiv predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija? Pitanje austrijskoj vladi, postavljeno u okviru jučerašnje, parlamentarne interpelacije, uputio je odbornik Peter Pilc – nadovezujući se na sredinom nedelje u Beču predstavljeni godišnji izveštaj agencije UN za borbu protiv trgovine drogom i organizovanog kriminala UNODC. U njemu se ističe da mafija „investira“ značajan deo novca stečenog kriminalom – u globalizaciju organizovanog kriminala.
Uticajni član parlamentarnog odbora za bezbednosna pitanja Pilc ukazao je na postojanje, i sadržaj, tajnog izveštaja austrijskih ustavobranitelja (ranije – Državna policija, ŠTAPO), upućen prijateljskim obaveštajnim službama zapadne Evrope, sredinom aprila ove godine: „Sve indicije... ukazuju da je gruzijska mafija iz Beča finansirala pripreme masovnih demonstracija u Gruziji, sa krajnjim ciljem svrgavanja predsednika Mihaila Sakašvilija sa vlasti.“ (Sredinom marta ove godine, u Beču je, u okviru operacije „Java“, lišeno slobode preko stotinu pripadnika mafijaških organizacija iz istočne Evrope. Kao glavni uspeh u javnosti je predstavljen „udarac gruzijskoj mafiji“: „Regionalno ’saće’ sa dva kuma, dvadeset i pet ’koordinatora’ i stotinak povremenih izvršilaca organizovalo je i sprovelo trećinu svih pljački i provala u Austriji u minulih pet godina.“)
Policijski izveštaj namenjen javnosti ograničen je na opis kriminalnih radnji „bečkih“ Gruzina – o (političkim) motivima nije bilo reči. Tajni izveštaj austrijskih ustavobranitelja, međutim, upućuje na motivaciju – potvrđuje ispravnost opštih zaključaka UN da mafija koristi izvesni deo kriminalom stečenih sredstava, ne bi li „aktivno uticala na politički razvoj“ u zemljama koje smatra svojim operativnim bazama ili pak jatačkim utočištima.
Spekulacijama o političkim motivima ide u prilog javnosti nepoznati, odnosno zaključni, deo tajnog izveštaja koji je odbornik Pilc u grubim crtama citirao. Pouzdani izvor u nemačkoj obaveštajnoj službi, BND-u, rekao je autoru ovih redova da su Austrijanci zamolili evropske kolege za podrobnije informacije – da li je mafijaška organizacija dejstvovala po nalogu, ili, u najmanju ruku, uz blagoslov nekog trećeg?
Na koga se sumnja da je bio „treći čovek“, odnosno dirigent u ovoj bečkoj aferi, nije teško naslutiti. Obaveštajne službe ovozemaljskih velesila, i ne samo one, sve učestalije koriste mafijaške veze i organizacije za finansiranje i sprovođenje svojih tajnih operacija. Bilo da je reč o poznatoj praksi Lenglija (CIA), koja je, štaviše, ovekovečena i u holivudskim filmovima i TV serijama. Bilo da je reč o upletenosti ruskih tajkuna i oligarha u ilegalne operacije ruske mafije, ali i njenih ogranaka iz zemalja bivšeg SSSR-a – onde gde su granice između nezakonitog sticanja profita i političkog uticaja relativne.
U vezi sa rečenim, Pilc je u parlamentu postavio i pitanje (datog) gostoprimstva Olegu Deripaski, koji se u alpskoj republici svrstava u red najznačajnijih investitora: „Zašto u ovoj zemlji (u Austriji) niko nije zatražio objašnjenje zvanične diskvalifikacije Deripaske pred sudom u Štutgartu?“ (Deripaska je, kao kandidat za preuzimanje akcija proizvođača automobila „Opel”, okvalifikovan kao investitor koji nije dobrodošao u Nemačkoj.) Zvanično obrazloženje suda je: „Deripaskin put do uspeha vodio je preko niza naručenih ubistava!”
Miloš Kazimirović