Koliko je zdrava hrana zdrava?

Kompanija „Danon” nedavno je ponovo stigla u žižu javnosti pošto je, kako prenosi nemački „Špigl“, pod pritiskom Evropske agencije za bezbednost hrane morala da preispita svoj odnos prema potrošačima. Spor oko reklama za dva proizvoda jogurte „aktivija” i „aktimel” za koje je proizvođač tvrdio da poboljšavaju imunitet i probavu traje već neko vreme, a glavni problem nastao je pošto je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) zatražila od „Danona” da pruži naučne dokaze o zdravstvenim tvrdnjama na proizvodima koje reklamira. Nije „Danon” jedini proizvođač koji na ovaj način želi da privuče kupce niti jedini koji je stigao pod lupu evropskih potrošačkih organizacija i Evropske agencije za bezbednost hrane. Neka istraživanja pokazuju da je tržište već prepuno proizvoda sa prehrambenim i zdravstvenim tvrdnjama, a procene su da će u narednih nekoliko godina njihov broji dalje rasti.

To ne čudi, jer je dokazano da brz način života i ishrane narušava zdravlje, pa je hrana „za zdravo srce“, „bez šećera“, „s manjkom holesterola“... dobar mamac za kupce koji tako veruju da čine dobro sebi, jer nisu u mogućnosti da se zdravo hrane ili se bave fizičkim aktivnostima. A šta je garant da su takve tvrdnje koje reklamiraju multinacionalne kompanije zaista istinite.

Ovo pitanje postavile su i potrošačke organizacije u Americi, a nedavno i u Evropi pošto je „Danon” odlučio da povuče svoj zahtev za dokazivanje, jer je, izgleda, tumači „Špigl”, u ovom trenutku bilo jeftinije staviti tačku i sačekati presudu, nego iznova izvoditi dokaze o delotvornosti probiotika u jogurtima.

Iz ugla potrošača u Srbiji ova polemika više je nego zanimljiva. Bez obzira na ishod, briga kakvu pokazuje ova evropska institucija dovoljna je da se vidi koliko daleko ide nivo zaštite potrošača u EU.

Kako je regulisana ova oblast u Evropi? Temelji se na zakonodavstvu iz 2006. godine o prehrambenim i zdravstvenim tvrdnjama koje se mogu istaći na hrani. Uredba Evropske unije dopušta da se ovakve poruke ističu na proizvodima samo ako su tačne, jasne i naučno dokazane. Zabranjena je njihova upotreba na alkoholnim pićima kao i tvrdnje koje se odnose na gubitak kilograma. Prelazno razdoblje do 2010. godine uvedeno je za proizvode koji su se već nalazili na tržištu kao i za dečju hranu. Dopuštanje stavljanja ovakvih tvrdnji odobrava EFSA na zahtev i uz dokaze proizvođača hrane zasnovane na naučnim istraživanjima. Pošto je usledila kontrola, a zahtevi su i dalje stizali, EFSA je posle godinu i po dana napravila presek. Rezultati se nisu dopali mnogim proizvođačima. U strogim analizama preispitano je čak četiri hiljade prehrambenih proizvoda i dodataka ishrani koji se reklamiraju kao namirnice sa blagotvornim dejstvom na zdravlje. A pokazalo se da ima dosta onih koji uopšte nemaju uticaj na zdravlje kakav se obećava u reklamama.

Na crvenoj listi EFSA našli se tako i čajevi, riblje ulje, probiotici, pojedini sokovi koji uopšte nemaju dejstvo kakvo im se pripisuje. Iako se rigorozna politika EFSA mnogim velikim kompanijama nikako nije dopala i ozbiljno je uzdrmala njihove profite, ipak je značajno promenila stav proizvođača. Onaj ko želi da stavi takav proizvod u promet danas mora da dokaže da je istinito ono što tvrdi.

Da li treba posebno isticati kako je to rešeno u Srbiji. Potrošač je nekoliko dana pokušavao da utvrdi ko je kod nas uopšte nadležan za ovu temu. Ministarstvo zdravlja tvrdi da, budući da je reč o hrani, a da smo doneli Zakon o bezbednosti hrane, to spada u resor Ministarstva poljoprivrede.

Dušan Pajkić iz Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, međutim, kaže da bi posao preispitivanja istaknutih zdravstvenih tvrdnji na proizvodima trebalo da obavlja Ministarstvo zdravlja i poziva se na član 12 Zakona o bezbednosti hrane u kome je to i potvrđeno.

– Druga je stvar ako govorimo o prehrambenim tvrdnjama, jer je prema ovom propisu odgovornost na proizvođačima. Ali ako neko tvrdi da njegov proizvod „leči“ to onda nije hrana nego pomoćno lekovito sredstvo čiju bi delotvornost trebalo da preispituje struka – kaže Pajkić.

Dr Jagoda Jorga, stručnjak za ishranu i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da bi najpre trebalo da se pozabavimo regulativom, a dovoljno je videti kako to radi Evropska unija.

– Tek je drugo pitanje šta imamo na tržištu i da li je u redu da Hrvatska kada svoje jogurte, na primer, izvozi u Evropu mora da skloni zdravstvene tvrdnje, a kada ih isporučuje Srbiji to prolazi – kaže dr Jorga.

Hrvatska je, sa druge strane, otišla nekoliko koraka dalje u regulisanju ove oblasti. Naime, zdravstvene tvrdnje na proizvodima odobrava Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite uz potrebne dokaze. O tome brinu nadležni iz Hrvatskog instituta za javno zdravlje i u praksi se uglavnom dozvoljava stavljanje samo jedne zdravstvene tvrdnje, a nije dozvoljeno da proizvođač ističe više poruka na jednom proizvodu. I tamo se vode polemike da li može više i jasnije da se zakonski reguliše ova oblast iako je u 90 odsto slučajeva usaglašena sa evropskim pravilima, a u toku je izrada pravilnika koji će biti u potpunosti prilagođen evropskim.

----------------------------------------------

„Danon”: Bez reklame u Srbiji

„Danon” je privremeno povukao svoje zahteve podnete EFSA kako bi se na narednimsastancima uskladila pravila i kriterijumi za procenu zdravstvenih tvrdnji. Nadamo se daće period koji je pred nama doneti potrebna pojašnjenja i stabilizaciju procesa, a„Danon” Srbija će se svakako pridržavati rezultata dogovora u daljem prometusvojih proizvoda, izjavili su za Potrošač predstavnici ove kompanije u Srbiji.

Reklamiranje brendova „aktivija” i „aktimel”, kažu, nije prestalo ni u jednoj zemljiEU niti za to ima razloga. Trenutno nijedan od naših proizvoda nije podržan marketinškim aktivnostima u Srbiji, pase tako ni brendovi „aktivija” i „aktimel” ne reklamiraju na srpskom tržištu.

Pozitivni efekti koje konzumiranje naših proizvoda ima na zdravlje dokazani su udesetinama naučnih i kliničkih studija, potvrđeni od strane nezavisnih međunarodnih stručnjaka i objavljeni u prestižnim medicinskim časopisima u prethodnih 20 i više godina.

Cenovna razlika u poređenju sa običnim jogurtom iako bi se lako mogla opravdati različitostima tehnološkog postupka, u slučaju domaćeg tržišta i naših proizvoda je zanemarljiva. Nažalost, na cenu svih naših, a i drugih, proizvoda iz uvoza koji su prisutni na tržištu Srbije presudno utiču visoki nameti u vidu carina, posebnih poljoprivrednih dažbina te posebno troškovi koji proizilaze iz netransparentne i komplikovane procedure kontrole bezbednosti hrane koji po svom karakteru odgovaraju definiciji necarinske barijere.

Posledica takvih nameta je činjenica da su svi naši proizvodi, uključujući i proizvode sa zdravstvenim učinkom, jeftiniji u svim zemljama u okruženju i svim zemljama EU nego u Srbiji.

----------------------------------------------

Šta su probiotici

Prema definiciji Evropskog ekspertskog odbora (European Expert Committee) probiotici su „živi mikroorganizmi koji, konzumirani u određenom broju, uzrokuju zdravstveni boljitak iznad granica normalneishrane“.

Bakterije mlečne kiseline su dodaci hrani poznati već nekoliko hiljada godina. Međutim, saznanja i dokazi o njihovoj koristi u ishrani su plod modernih istraživanja na polju prevencije i lečenja hroničnih i masovnih oboljenja. Potenciranje efekata probiotika se postiže uvođenjem prebiotika – dijetnih vlakana koja omogućavaju rast prebiotika u crevima.

Novi proizvodi sa probiotskim svojstvima predstavljaju kvalitativan pomak od uobičajenih proizvoda. Ova vrsta proizvoda pripada kategoriji funkcionalne hrane – grupi proizvoda namenjenih očuvanju ili pospešivanju određenih fizioloških funkcija organizma.

Probiotici zajedno sa drugim pogodnim bakterijama u gastrointestinalnom traktu se bore protiv intestinalnih patogena za hranljive sastojke i bolje pozicije.

Digestivni trakt odraslog čoveka sadrži oko 100 triliona mikroorganizama. Ova visoko kompleksna mikroflora opstaje kao veoma delikatan balans poželjnih i potencijalno štetnih organizama. Pod određenim uslovima, kao što su stres, česta putovanja i tretmani antibioticima, balans ovog prirodnog ekosistema može biti poremećen.