Ponekad sakuplja gvožđe

Ismet ima trinaest godina. Rečit momčić koji mnogo planova za budućnost. Pre svega, želi da završi školu, a onda mašta da postane policajac. To je posao koji mu se dopada.

Ismet je završio četvrti razred u Zemunu. Kaže da mu je lepo kada ide u školu. A razlog tome je ne samo učenje već i njegova simpatija koju ne viša dok je na raspustu.

Nije mi to simpatija već devojka.

Njegovo društvo koje je slušalo o čemu pričamo poče da ga zadirkuje, ali on se samo smeškao i odmahivao rukom.

– Pa šta ako imam devojku. Kada porastemo veliki mi ćemo se uzeti.

Vaspitačica se nasmeja i reče mu da zato jedva čeka da ponovo počne škola da bi je viđao.

Mobilni telefon nema pa tako ne može dase dopisuje sa jednom Sandrom o na koju misli i želi da ostane zauvek. Tako razmišlja sada, a da li će se njegova prva ljubav pretvoriti u nešto ozbiljnije naravno niko ne može da predvidi ali je obećao da će nas sve zvati na svadbu.

Nasmejalo se celo društvo, pa i njemu je bilo smešno što pričamo o tako ozbiljnim stvarima koje nisu za šalu, jer je očigledno da je ovaj momčić do ušiju zaljubljen.

Inače, živi sa mamom, tatom i sestrom. Kaže da su bili u Nemačko dok je bio mali a dugo su u Beogradu. Voli Beograd. Voli i špagete ali kad ih napravi medicinska sestra Ranka.

Uživa da igra „soni” koga imaju u Svratištu, ali i fudbal. Voli taj stolni fudbal ali i pravi kada je u društvu dečaka iz kraja u kome živi.

Roditelji mu ne rade, ali su kako Dževad kaže vredni. Sakupljaju sekundarne sirovine, naročito gvožđe. Za gvožđe se dobija više novca nego za kartone i stare novine. Ipak, to nije dovoljno da ova četvoročlana porodica živi bez materijalnih briga.

U Svratištu je stalno. Ne brine da li će ostati gladan, jer hrane ima. Društvo za razgovor je na dohvat ruke, a kada mu zatreba pomoć kod izrade domaćih zadataka tu su vaspitači, kojih u Svratištu ima šestoro i svakodnevno su tu da im omoguće da prevladaju kako to oni stručno kažu štetu od života i rada na ulici.

– Sakupljaš li i ti gvožđe?

– Ponekad. Težak je to posao. Baš težak.

Ali, ovaj vedri dečak kaže da neko mora i to da radi, a zatim dodaje da je bolje sakupljati sekundarne sirovine, da se zaradi koliko toliko nego sedeti skrštenih ruku.

Za njega kažu da je veoma dobar i velika maza. Obožava da crta i da svima pokaže šta je nacrtao. Možda će jednoga dana umesto da bude policajac postati slikar. Ako ima dara i bude učio, može da mu se posreći i da slika a da njegove slike obiđu svet.

Ismet kaže da ima dobrih ljudi koji ne prave razliku između romske i ostale i dece kao što su to vaspitači u Svratištu.

Snežana Prljević

Deca sve pamte

Svoj prilog možete da uplatite na žiro račun:

205-127261-97 Komercijalna banka na ime Centar za integraciju mladih sa naznakom Politika;

SMS-om na broj 1019 (samo za korisnike mts mreže). Cena 25 dinara (PDV uključen u cenu).

Sva prikupljena sredstva namenjena su održavanju i razvoju projekta „Svratište za decu ulice”