Spremanje „Gazele" za naredne tri decenije

Najveći beogradski most „Gazela” konačno je, u godini kada obeležava 40. rođendan, dočekao drugi najvažniji datum u svojoj istoriji. Radnici austrijskog „Štrabaga” i beogradske „Mostogradnje”, firme koja ga je i zidala od 1966. do 1970, danas započinju veliku rekonstrukciju mosta, prvu od kada je premostio savske obale.

U naredne dve godine „Gazeli” predstoji temeljni „fejslifting”, ali i manje vidno i mnogo značajnije strukturalno ojačanje.

Prema rečima Zorana Drobnjaka, direktora JP „Putevi Srbije”, obim predviđenih radova garantuje kvalitet, bezbednost i nosivost mosta u narednih 30 godina. Po završetku posla, masivna konstrukcija „Gazele” biće teža za oko 1.500 tona jer će u nju biti ugrađena dodatna čelična ojačanja, nova armatura, kablovi, zamenjena autoploča... Iz utrobe saobraćajnice biće izvađeno 1.000 tona dotrajalih delova, a ugrađeno 2.500 tona novih strukutralnih elemenata.

– Problemi ovog mosta ne traju pet, već dvadeset poslednjih godina. Naše preduzeće ga je održavalo koliko je moglo, ali nikada nije bilo dovoljno novca za rekonstrukciju. Obnova je tražena i pre 15 godina, ali država nije imala pare, a u vreme sankcija nije bilo moguće uzeti kredit – izjavio je Zoran Drobnjak kada je početkom godine most zatvoren za teretna vozila jer su na nosaču ortoploče uočene tri naprsline, ukupne dužine 85 centimetara.

Prema proceni stručnjaka „Mostprojekta”, te pukotine su bezbednost saobraćaja na mostu smanjile gotovo za trećinu. Izmeštanje teretnjaka je u takvoj situaciji bilo nužno, jer da je bezbednost pala na 50 odsto, „Gazela” bi morala da momentalno bude zatvorena. Hitnom intervencijom, koja je koštala 17 miliona dinara, ortoploča je zavarena, ali je postalo jasno da temeljna obnova više ne može da se odlaže.

Potvrdila se i ona narodna „ko ne plati na mostu, plaća na ćupriji”, pa je odlaganjem rekonstrukcije, uz stalno povećanje opterećenja „Gazele”, dovelo do toga da se, umesto projektovanih 33 miliona evra odobrenih od Evropske investicione banke (EIB), za završetak posla danas mora izdvojiti između 60 i 65 miliona.

Kako se očekuje, i ta pozamašna razlika biće pozajmljena od EIB-a, kome su „Putevi Srbije” u decembru 2008. godine poslali zahtev za dodatna sredstva.

Svojevremeno projektovana, po ideji akademika Milana Đurića, za dnevno opterećenje od 40.000 vozila, „Gazela” danas na svojim leđima svakog dana nosi 165.000 automobila i kamiona. Po završetku obnove most na Savi biće ojačan tako da dnevno može da podnese čak 200.000 vozila. U „Putevima Srbije” ocenjuju da most neće biti stavljen na tako žestoku probu izdržljivosti, jer se u naredne dve godine očekuje završetak obilaznice, koja bi trebalo da saobraćaj na „Gazeli” rastereti za barem 15 odsto.

M. Luković

----------------------------------------------

– Most „Gazela” dugačak je 475 metara, a širok 27,5 i ima po tri trake u oba smera. Građen je kao kombinacija grednog i ukleštenog lučnog mosta. Kada je završen 1970. godine, po dužini glavnog raspona bio je treći po veličini most te vrste na svetu.

– Zbog siluete grede koja se oslanja na četiri kosa stuba, podsećao je na afričku gazelu u skoku, po kojoj je i dobio ime.

– Specifična struktura zahtevala je istovremenu izgradnju sa obe strane reke, a krajevi su se na sredini „sreli” tek nekoliko centimetara mimo idealne linije, što je u to vreme bila visoka inženjerska referenca za srpsku „Mostogradnju”.

– Na dan puštanja u saobraćaj, 5. decembra 1970, novine su objavile da je „Gazela” položila prvi i najteži ispit, izdržavši opterećenje od 1.100 tona. Test nosivosti – prolazak natovarenih šlepera na kratkom rastojanju u koloni dugačkoj koliko i most – direktno je prenosila Televizija Beograd.

Naredna provera nosivosti, nekoliko godina kasnije, otkrila je da je došlo je do deformacija vertikalnih limova na glavnim nosačima mosta, pa je odmah naloženo da oni budu ojačani.

– Evropska unija „Gazelu” već godinama označava kao „usko grlo koridora deset”.