Svemirski šatl kasnije u penziju

Kejp Kanaveral – Američka agencija za svemir rešila je da odloži penziju za svemirski šatl.

Razlog odlaganja poslednja dva leta šatlova je to što je potrebno više vremena nego što se računalo za pripremu pošiljki opreme na Međunarodnu svemirsku stanicu u orbiti Zemlje koju šatlovi opslužuju već decenijama.

NASA je saopštila da je za početak avgusta odložila odluku o tome da li će posle ta dva poslednja leta šatla, ipak biti još jedan – „zaista poslednji”.

Sada postoje tri šatla – letelice koje poleću kao raketa, a sleću kao jedrilica. To su „Diskaveri”, koji će na poslednje putovanje u novembru, „Endejvor”, koji će poslednji put poleteti februara 2011. godine, i „Atlantis”, koji je već zvanično penzionisan, ali bi, ako NASA tako odluči idućeg meseca, avgusta, mogao leteti još jednom, juna iduće godine. Potom bi čitava flota bila povučena iz upotrebe.

Prema procenama,dalje korišćenje šatlova od iduće godine koštalo bi po 200 miliona dolara mesečno. Odluku o povlačenju ostarelih letelica iz upotrebe ove godine je još 2004. doneo tadašnji predsednik SAD Džordž Buš.

 Barak Obama je objavio svemirsku politiku svoje vlade koja predviđa da buduće istraživanje svemira bude „globalnije” – da se više zemalja udruži da bi do 2025. godine poslali astronaute na jedan asteroid, a potom i na Mars.

Obama je naredio agenciji NASA da se usredsredi na te poduhvate, dok bi komercijalne firme preuzele dopremanje tereta i astronauta na orbitalnu, Međunarodnu svemirsku stanicu.

Kalifornijska firma „Spejs eksplorejšn tehnolodžis” je juna ove godine uspešno isprobala svoju raketu za te svrhe –„falkon 9”.

Dok komercijalne firme ne budu spremne i za prevoz putnika, američki astronauti će na put do Međunarodne svemirske stanice ruskim svemirskim brodovima „Sojuz”. Putovanje za jednog košta agenciju NASA desetine miliona dolara.

Astronaut iz nekadašnjeg američkog programa „Merkjuri”, bivši senator i pilot šatla Džon Glen je prošle nedelje izjavio da bi više voleo da se taj novac uloži u održavanje flote šatlova dok im se ne nađe pouzdana zamena.

Prvi probni let svemirskog šatla je bio 1981. godine, a njihova redovna upotreba je počela godinu dana kasnije. Od tada su u svemir leteli 132 puta, uz dve nesreće – letelice „Čelendžer” 1986. godine, pri poletanju, i letelice „Kolumbija” 2003. godine, pri povratku na zemlju. U te dve nesreće poginulo je 14 astronauta.