Želi da bude automehaničar

Senad ima trinaest godina. Lepo je vaspitan romski dečak, koji kaže da ga tako mama naučila, a tata mu je uvek govorio i sad ponavlja da nikog ne dira i niko njega neće dirati. Kaže da do sada nikada nije imao nevolja zato što je Rom.

Ima tamnu kosu sa kovrdžama i krupne crne oči. U školu ide redovno, voli matematiku jer mu ona lakše ide od srpskog jezika, koji mora dobro da savlada da bi mogao da nastavi sa školovanjem.

– Malo po malo, savladaću srpski jezik.

Živi kod Bogoslovije. Ima šestoro braće i sestara. On ej najstariji.

– Mama me je rodila kada je imala petnaest godina. Baš je bila mlada. I sad je mlada. Pod istim krovom, živi ih devetoro. Nemaju vodu, imaju bunar iz koga pumpom crpe vodu.

U Svratištu, koje radi dvadeset i četiri sata, danonoćno je neko od vaspitača da prihvati decu ulice i omogući im da se sklone od nevolja koje prati život ovih siromašnih mališana.

– Radim, kako da ne radim? – kaže i dodaje da pere prozore automobila.

– Nije uvek lako biti stalno na ulici i čekati da vozač kaže da možeš da mu opereš stakla. Nije to velika zarada.

Dve godine je istom mestu. Nikada ne ide sam, uvek ide s braćom ili drugarima. Ima vozača koji su kako kaže nervozni i odbiju da im pereš prozore, ali ima i onih drugih.

– Nikada nisam prosio. Braća i ja radimo „na brisači”, a sestra prosi. Šta ćemo kada moramo. Mama i tata ne rade. Tata sakuplja kartone i stari papir, ali je i to naporno i malo se zaradi. Mora da se živi od nečega.

U Svratište voli da dođe jer tu može da se okupa. Uvek ima tople vode i čiste odeće, a on voli da bude uredan.

Devojku nema, ali simpatiju ima.

– Sad je raspust pa se nećemo viđati. Lepo je kada ti se neko sviđa.

Nema nameru da se, poput mnogih Roma, rano se oženi. To su, reče, učinili njegovi roditelji. Želi da završi školu, da kada poraste bude automehaničar ili ako ne to, da se zaposli u Gradskoj čistoći. Inače, mama je neškolovana, tata ima osam razreda. Mama je nepismena, tata pismen, a on želi da bude pismen i obrazovaniji od njih. Ne zamera to svojim roditeljima, već želi da živi bolje nego sada.

– Važno je da imaš platu. Ne možeš doživotno da budeš na ulici i da pereš šoferšajbne. Zamisli koliko se više zaradi kada opereš cela kola. To jej posao – zrelo razmišlja i priželjkuje da jednoga dana ima pravu kuću u kojoj će da imati struju i vodu, kuhinju, kupatilo i lepo opremljene sobe. I kompjuter.

Inače, u Svratištu deca čeznu za kompjuterom, a nemaju ga ne zato što im ne mogu da nabave, već zbog loših instalacija. Dok je Svratište bilo u Drinčićevoj ulici imali su računar i igrice, a kako ga sada nemaju to svi, pa i Senad žale što se i kompjuter nije mogao da useli u Krfsku zajedno s njima.

Snežana Prljević

---------------------------------------------------

Deca sve pamte

Svoj prilog možete da uplatite na žiro račun:

205-127261-97 Komercijalna banka na ime Centar za integraciju mladih sa naznakom Politika;

SMS-om na broj 1019 (samo za korisnike mts mreže). Cena 25 dinara (PDV uključen u cenu).

Sva prikupljena sredstva namenjena su održavanju i razvoju projekta „Svratište za decu ulice”