Tata plišanog medvedića

Od našeg specijalnog izveštača

Karlove Vari – Češki scenarista i reditelj, oskarovac Jan Sverak (1965), sin slavnog glumca Zdeneka Sveraka i otac malenog Ondre, autor filmova kakvi su „Kolja”, „Tamnoplavi svet” i „Prazna ambalaža”, pokazao je da ume da režira i žestoke akcione scene kao i uzbudljive trke automobilima! I to, ni manje ni više, do u dugometražnom animiranom – lutka filmu „Kuki”, sa kojim se takmiči za glavne nagrade 45. Karlove Vari festivala.

Ova šarmantna, veoma dopadljiva i poučna bajka za decu i odrasle, sa snažnom pričom i mudro sročenim dijalozima, u kojoj je vešto izbegnut klizav teren CGI efekata u korist staromodne lutka-animacije, osvojio je sa lakoćom češku ali i inostranu festivalsku publiku, nagoveštavajući tako i mogući internacionalni uspeh filma o čemu je, između ostalog, bilo reči tokom Sverakovog ekskluzivnog intervjua za „Politiku”...

Priznaćete da je Vaša animirana bajka „Kuki” prilično neobičan izbor za glavni festivalski takmičarski program. Ima li šanse za uspeh?

„Kuki” zaista ima tako čudno i teško mesto da postoje samo dve mogućnosti. Ili će članovi žirija misliti da mu među takmičarima nije mesto ili će zavoleti ovaj film. Meni lično, velika je čast što je ovako prestižan festival moj film uvrstio u zvaničnu konkurenciju i zaista me veseli što su na ekranu u velikoj dvorani zaigrala čudesna šumska stvorenja umesto ozbiljnih filmskih junaka i glumačkih zvezda.

Simpatičan, ružičasto-crveni plišani medvedić ima karakter čvrst kao stena što ga čini pravim filmskim junakom. Ima li njegovo ime na češkom jeziku neko posebno značenje?

– U nekom prenosnom smislu njegovo ime znači pogled na svet oko sebe. Kuki ima velike oči i kroz te njegove oči mi posmatramo okruženje šume i neobičnih šumskih stvorenja s kojima se zbližio jer, nevolja spaja bića.

Odakle je stigla ideja za ovu animiranu bajku?

Mnogi iz mog okruženja sada govore kako su oni zaslužni što su me inspirisali i još uvek traju debate ko je bio moj najveći izvor inspiracije za priču o ovakvom filmskom junaku. Lično verujem da je to bila Monika Špličalova, ćerka jednog od naših producenata, koja ima plišanu lutku psa koga je zvala Kuki. Kada je Monika imala pet godina, slučajno je jednom prilikom ostavila svoju omiljenu igračku iza vikendice. Usput je počela snažno da plače i da zapomaže kako se Kuki boji noću, kako ima alergiju na mrak i nema šta da jede, kako on može da zaspi jedino sa njom u krevetu... Nije nam preostajalo ništa drugo do da okrenemo auto i vratimo se po njenu omiljenu plišanu igračku i ja sam usput shvatio da sam zaboravio na sopstveno detinjstvo, na period kada sam i sam bio opsednut igračkama verujući da su žive.

Ima li i Vaš maleni sin Ondra zasluge što ste se odlučili za avanturu zvanu režija animiranog lutka-filma?

Svakako da ima i to ne samo zato što sam uz njega i sam podetinjio ili što sam poželeo da napravim film koji će biti blizak njemu i njegovim drugarima, već i zato što je svet animacije, za mene kao reditelja, bilo veliko i neistraženo polje, izazov koji je trebalo savladati. Srećom, imao sam uz sebe sjajnog direktora fotografije, maestra Vladimira Smutnog koji je pravi čarobnjak, tako da sam se čvrsto oslonio na njega.

Imali ste uz sebe i oca Zdeneka koji je pozajmio svoj glas jednom od glavnih junaka, zaštitnika izgubljenog Kukija, ali i sina Ondru koji je izvanredan u glavnoj ulozi.

Papa Zdenek je oduvek bio uz mene kao moja inspiracija i moj oslonac, kao moj omiljeni glumac – setite ga se samo u „Kolji”. Bio je sada oslonac i mom sinu Ondri, da zajedno sa mnom pregrme ovu zanimljivu avanturu u kojoj smo svi podjednako uživali i zabavili se.

Niste li prerano uveli svog sina u svet filma? Možete li zbog toga jednom zažaliti?

Ne verujem, jer Ondra nije uopšte bio zainteresovan za snimanje. Kako bi završio svoju scenu, trčao bi u garderobu gde smo mu postavili i iznajmljeni električni pijano. Stavljao bi slušalice na uši i počinjao da svira, nezainteresovan šta mi ostali radimo. Mislio sam da je to dobro i da bismo mogli da ga zaštitimo od uobičajenih sudbina dece-zvezda, koja su postajala poznata pre vremena, a kasnije nikada nisu mogli da ponove uspeh što je od njih stvaralo isfrustrirane ljude.

Je li i to razlog što nije bio prisutan na premijeri filma?

Jeste. Još dok smo većali da li je mudro da nam sin igra u filmu, moja supruga i ja smo doneli odluku da ga čvrsto zaštitimo od svih mogućih rizika i da mu sve to predstavimo kao desetodnevnu igru. Još tada smo odlučili da mu nećemo dozvoliti višak pažnje, da ga nećemo izlagati medijima niti dozvoljavati da ga poput majmunčeta slikaju ispred plakata filma. Mišljenja sam da smo kao roditelji doneli mudru odluku.

Uverili smo se da se internacionalnoj publici u Karlovim Varima dopao Vaš film. Pretpostavljam da ćete sada pokušati da ga prikažete i van Češke?

Prijavili smo film za Toronto film festival i tačno je da se tamo govori engleski, ali smatram da će publika mnogo više saznati iz mimike i animiranih znakova lica mojih filmskih junaka, nego što će se zamarati čitanjem titlova. Međutim, kako je u „Kukiju” i dijalog veoma bitan i zahteva saradnju publike, ipak ćemo uskoro uraditi englesku nahsinhronizaciju. Tako ćemo ipak izaći u susret većem broju gledalaca.

Jeste li razmišljali o tome da dodatno zaradite i prodajom plišanih medvedića sa Kukijevim likom?

Oni će biti na policama prodavnica usred letnjeg raspusta, jer su nam mnogi potvrdili da bi ovakav potez mogao da bude „trgovački san”. Do tada, majke i bake mogu same da sašiju igračku poput Kukija i da se prisete kako su se nekada i same igrale. Mislim da će nam, u ovo vreme ekspanzije potrošačkog društva, ovakav način izrade igračaka i igranje sa ovakvim igračkama, vratiti nazad onaj lep osećaj čežnje i svest o tome da se ne može sve odmah zadovoljiti novcem...

----------------------------------------------

Stigao Džud Lou

Karlove Vari – Slavni britanski i američki glumac Džud Lou stigao je u Karlove Vari izazvavši tako stampedo fotoreportera i kamermana. Kako i dolikuje, pred legendarnim hotelom „Pup” dočekao ga je lično predsednik festivala – češki glumac i profesor na FAMU Jirži Bartoška, koji će mu večeras u centralnoj dvorani uručiti takozvani predsednički „Kristalni globus” za izuzetan doprinos svetskom filmu.