Izrael kriv za ratne zločine

Prema izveštajima agencija

LONDON – Međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešenel" (AI) optužila je juče Izrael za ratne zločine.

U izveštaju "Izrael/Liban: Namerno uništavanje ili ’kolateralna šteta’? Izraelski napadi na civilnu infrastrukturu" navodi se da je Izrael prekršio međunarodno pravo, jer je namerno ciljao na civile tokom nedavnih sukoba sa muslimanskom radikalnom grupom Hezbolah i dodaje da jevrejska država može biti optužena za ratne zločine.

Izrael tvrdi da na njegovoj meti nisu bili civili i da je upozoravao da svi koji ne učestvuju u borbama treba da napuste jug Libana. Takođe je optužio Hezbolah da je iz civilnih oblasti ispaljivao rakete.

AI je pozvao Ujedinjene nacije da hitno započnu nezavisnu istragu o tome da li su obe strane prekršile međunarodne zakone o zaštiti ljudskih prava.

"Amnesti" u svom izveštaju navodi da je u periodu između 12. jula i 14. avgusta, kada je na snagu stupilo krhko primirje pod posredstvom UN, Izrael izveo više od 7.000 vazdušnih napada na 7.000 ciljeva.

U isto vreme izraelska mornarica izvela je još 2.500 bombardovanja i ispalila nepoznat broj raketa dugog dometa na južni Liban.

U napadima je poginulo više od 1.000 ljudi – od kojih jedna trećina dece – dok je više od 4.000 ranjeno, a 970.000 osoba, odnosno jedna četvrtina stanovništva, bilo je primorano da pobegne na sever.

"Mnoga od kršenja međunarodnih prava iznesenih u ovom izveštaju predstavljaju ratne zločine i pokreću pojedinačnu krivičnu odgovornost", tvrdi ova međunarodna organizacija sa sedištem u Londonu.

Libanska vlada procenila je, kako se navodi, da je 31 ključno postrojenje, od aerodroma do elektrana, vodovoda i kanalizacije, kompletno ili delimično uništeno, kao što je to slučaj i sa 80 mostova i 94 autoputa.

Pogođeno je više od 25 benzinskih pumpi i još 900 firmi, a više od 30.000 domova, kancelarija i prodavnica sravnjeno je sa zemljom.

Procenjuje se da je ukupna šteta 3,5 milijardi dolara – dve milijarde za građevine i 1,5 milijardi za infrastrukturu.

U najnovijoj publikaciji, AI ukazuje da je ovakvo izraelsko uništavanje bilo integralni deo njegove vojne strategije u Libanu, a ne "kolateralna šteta" koja je bila posledica opravdanog napada na vojne ciljeve, kao i da takva izjava Izraela nije uverljiva.

"Tvrdnje Izraela da su napadi na infrastrukturu bili opravdani očigledno je i jasno da su pogrešne. Mnoga od kršenja međunarodnih prava navedenih u našem izveštaju predstavljaju ratni zločin, uključujući direktne, neodmerene, nasumične i nesrazmerne napade, pogotovo na civile. Dokazi jasno pokazuju da je opsežno uništavanje elektrana i postrojenja za vodu, kao i transportne infrastrukture, koja je od vitalnog značaja za dostavljanje hrane i druge humanitarne pomoći, bilo namerno i da je predstavljalo integralni deo vojne strategije", izjavila je Kejt Gilmor, izvršni zamenik generalnog sekretara "Amnesti internešenela".

Izraelska vlada, međutim, tvrdi da su na njenoj meti bili Hezbolah i njegova pomoćna postrojenja, a da je do štete nanete civilnoj infrastrukturi došlo zbog toga što je Hezbolah civilno stanovništvo koristio kao "ljudski štit".

Celokupan izveštaj  "Izrael/Liban: Namerno uništavanje ili ’kolateralna šteta’? Izraelski napadi na civilnu infrastrukturu" zasnovan je na informacijama iz prve ruke, koje su sakupile istraživačke misije AI u Libanu i Izraelu, uključujući intervjue sa desetinama žrtava, zvaničnika UN, izraelskih snaga odbrane i libanske vlade, kao i zvanične izjave i novinske izveštaje.

"Razmere razaranja su bile neverovatne", izjavila je jedan od istraživača "Amnesti internešenala" i koautor izveštaja Donatela Rovera, koja je bila u Libanu tokom rata. "Postoje jasni dokazi o neprimerenim napadima na ciljeve bez odabira", istakla je ona.

"Amnesti internešenel" navodi da je međunarodno pravo kršio i Hezbolah i da će o napadima Hezbolaha na Izrael sačiniti poseban izveštaj.