Nafta u Hurgadi samo kap u moru

Nafta koja se prošlog meseca izlila u Crveno more i stigla do egipatske obale, pa i do omiljenih letnjih destinacija srpskih turista, samo je poslednji u nizu ekscesa naftnih kompanija. U poslednje vreme crno zlato se našlo u vodama i zemljištu različitih zemalja uznemirujući pre svega lokalno stanovništvo i podsećajući da naftaši ne drže stvari pod kontrolom.

Kada je ovaj energent iz još neobelodanjenih razloga procurio u more i došao do egipatskih ostrva i letovališta, prvi koji su tražili od vlade i privatnog biznisa da počiste vodu i plaže bila je Asocijacija za zaštitu prirode Hurgade. Iz ove organizacije kažu za „Politiku” da je ovo mesto, i pored izlivanja nafte i tajnovitosti vlade koja ne daje previše informacija, sada ipak sigurno.

Sve plaže su očišćene i sasvim sigurne. Turisti mogu slobodno da se kupaju i rone, kažu u asocijaciji.

Iako beogradske turističke agencije imaju različite podatke o tome koliko je naftna mrlja daleko od ove hit destinacije, sve su uverene da letovalište nije ugroženo pa zato nisu ni odustajale od polazaka.

– Nismo primili nijednu žalbu nezadovoljnog turiste – objašnjava Ksenija Vučinić iz „Oktopod Travela”. – Egipatski partneri su nam javili da se mrlja proteže do mesta Alguna koje je dosta severnije, ali da mrlja uopšte ne dolazi do Hurgade.

Milica Žarković, predstavnica za štampu „Kon Tikija”, kaže da im njihovi saradnici i turistički vodiči u Egiptu prenose da je nafta na 30 do 40 kilometara severno od mesta gde letuju njihovi turisti.

– Mrlja nije stigla do plaža u Hurgadi – objašnjava Milica Žarković. – Vlasti saniraju naftu i sve drže pod kontrolom. Ne da nismo otkazivali ture, već smo morali i da dodajemo čarter letove baš za Hurgadu.

Za razliku od turista koji se mirno brčkaju u Crvenom moru, egipatski ribari su najavili da će tužiti vladu jer je voda toliko zagađena da ne mogu da ribare. Nafta se izlila na mestu koje je 35 kilometara udaljeno od kopna i prostirala se duž 160 kilometara uz obalu uključujući turističke zone. Mrlja je stigla do Algune koja je poznata po apartmanima i luksuznim hotelima. Ne zna se ko je kriv za ekološku katastrofu, da li privatne ili državna naftna kompanija. Resorno ministarstvo je saopštilo da za ovaj događaj nije kriva nijedna od bušotina u Crvenom moru.

Za razliku od situacije u Egiptu, u SAD je jasno da je za izlivanje nafte u Meksičkom zalivu u aprilu kriva kompanija „Britiš petroleum”. Mrlja je stigla do obale američkih država zbog čega je predsednik Barak Obama oštro kritikovao BP koji sada izdvaja milijarde da popravi štetu.

Iako se kompanije trude da ovakve slučajeve prikažu kao retke, u poslednjih nekoliko meseci su učestvovale u nekoliko ekoloških skandala.

Stanovnici Nigerije vode ratove sa kompanijom „Šel” iz čijih se bušotina preliva nafta u predeo oko delte Nigera. Prema njihovim saznanjima, naftaši planiraju ne da uklone, već da samo zatrpaju naftu zemljom čime se opasnost po ljude nimalo neće smanjiti. To je praksa naftne kompanije „Pluspetro” čiji se resurs izlio u reku Maranjon u Peruu i tako stanovnike ove regije lišio jedinog izvora vode. Osim toga, Peruanci se godinama spore sa ovom kompanijom u Loretu kojim nafta teče kao potok. I dok inženjeri pred vlastima tvrde da sve suzbijaju, stanovnici insistiraju na tome da nafta nikada nije očišćena, već da je samo zatrpana zemljom.

Nedavno su se dva tankera sudarila kod Singapura što je dovelo do toga da se ovaj energent nađe u obližnjim vodama. Venecuela se suočava sa istim nevoljama na obali jezera Marakaibo iako vlada sve poriče. Pre dva meseca nafta je stigla i do obala Australije.

Naftne kompanije očigledno ne vode računa o tome da se zbog njihovog biznisa ne zagađuje okolina u blizini bušotina. Stručnjak za ovu oblast i profesor Univerziteta Vašington Bret Gustafson upozorava da se može očekivati veći broj problema sa crnim zlatom jer više nema lakih načina da se do njega dođe. On objašnjava da se zbog slabe regulative i sve jače konkurencije posao sa naftom prenosi u politički nestabilne zemlje sa gotovo nikakvim zakonima o zaštiti prirode.

Poenta je da će biti samo gore, kao i da je poruka pojedinih analitičara i naftnih kompanija da nema razloga da se ne nastavi uobičajen posao skoro kriminalna, zaključuje Gustafson.

J. Stevanović