Duži radni vek Evropljana

Sve dugovečniji Evropljani, moraće i da rade duže, umesto da u poodmaklim godinama uživaju penzionerske privilegije, upozorila je juče Evropska komisija.

Zaposleni u Americi odlaze u penziju prosečno sa 65 godina života, u Japanu sa 70, stanovništvo OECD-a sa 63,5 godina, dok sve krepkiji Evropljani stižu do mirovine, prosečno sa 61,4 godine života, podseća zvanični Brisel. Evropa mora da zaustavi trend ranog napuštanja proizvodnog procesa ukoliko želi da izbegne kolaps sopstvenog penzionog sistema, upozorila je juče Evropska komisija, predlažući članicama Unije hitnu i radikalnu reformu.

Francuzi danas odlaze u penziju sa 59,4 godine, Grci sa 61, a Nemci sa 62, ističe Eurostat.

Prvi nagoveštaji produžetka radnog veka u pojedinim evropskim državama ( Grčka, Španija, Portugalija, Francuska...) već su ovog proleća izazvali burne proteste. U međuvremenu, Evropska komisija insistira da anemični privredni rast, rastuća armija nezaposlenih i zabrinjavajući budžetski deficit širom Unije ozbiljno ugrožavaju fondove penzionog osiguranja unutar EU koji se pune doprinosima zaposlenih. Istovremeno, demografija radi protiv Evropljana, procenjuje zvanični Brisel. Uz nizak natalitet, Evropljani su danas sve vitalniji, životni vek stanovništva na Starom kontinentu u poslednjih pola veka produžen je za pet godina, do 2060. godine mogao bi da se produži za još sedam godina, naglašava izveštaj EK. Prosečan vek stanovnice EU danas inače iznosi 81,9 godina, a Evropljanina 78,6 godina.

Brojčani jaz između broja zaposlenih i onih starijih od 65 godina u EU istovremeno sve je veći. Današnji odnos, četiri zaposlena na jednu osobu iznad 65 godina života, sniziće se do 2060. godine na odnos dva radnika prema jednom evro-penzioneru.

„Pošto već žive sve duže, Evropljani bi ili trebalo da rade duže, ili da se suoče sa drastičnim manjkom sredstava u penzionim fondovima, upozorila je Komisija.

Koliko će Evropljani raditi duže u budućnosti, za sada je neizvesno. Grčki sindikati su za sutra ( četvrtak) zakazali generalni štrajk upravo povodom predloga zakona o drastičnom produženju radnog veka zaposlenih (na 65 godina života), ali i novim metodama za brže otpuštanje zaposlenih.

„Predlog novog zakona o penzijama dovodi u pitanje jedinstvo vladajuće stranke PASOK”, komentariše dnevnik „Katimerini ” iz Atine. Najmanje trojica poslanika PASOK-a najavili su da će u četvrtak u Parlamentu najverovatnije glasati protiv Papandreuovog predloga zakona o penzijama.

Bogatije evropske ekonomije oprezno najavljuju reforme radnog prava, uz uvođenje kasnijeg odlaska u penziju između 2012. i 2018. godine. Zvanični Madrid i Berlin pustili su predlog zakona koji pomera starosnu granicu za odlazak u penziju na 67 godina života.

U Velikoj Britaniji zaposleni će od 2016. godine ići u penziju sa 66 godina, dok će Italijani i Italijanke od 2012. godine moći u mirovinu sa 65 godina.

Povodom najave drakonskih reformi penzionog sistema unutar EU, evropski sindikalni pokreti zakazali su masovne demonstracije 29. septembra u Briselu, gde očekuju 100.000 učesnika, javlja AFP.

T. V.