Pogled na dve strane

Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko izjavio je na Četvrtom svetskom kongresu Ukrajinaca, održanom pre neki dan u Kijevu, da su najvažnija dostignuća njegove zemlje u proteklih petnaest godina: "sticanje nezavisnosti, formiranje državnih institucija, razrada proevropskog i pronatovskog kursa i podizanje društvene svesti i pobeda društva 2004. godine".

Juščenko je na svojevrstan način zaokružio put koji je ova bivša sovjetska republika prešla, od 24. avgusta 1991, kada je Vrhovna rada Ukrajine proglasila nezavisnost u skladu sa već postignutim dogovorom o budućem funkcionisanju tada još postojećeg Sovjetskog Saveza, do danas. (Podsetimo, potpisivanje ovog dokumenta kojim je SSSR faktički prestao da postoji, na izvesno vreme je bilo odloženo zbog neuspelog pokušaja smene Mihaila Gorbačova.) U tih petnaest godina Ukrajina je prošla kroz velike promene da bi konačno zacementirala svoju nezavisnost ali i poziciju unutar korpusa evropskih zemalja.

Između NATO i Rusije

Kako za "Politiku" kaže gospodin Anatolij Olijnik, ukrajinski ambasador u Srbiji, "u društvenom životu su ustanovljeni demokratski principi, otpočele su duboke socijalne reforme i prelaz na tržišnu ekonomiju. Počela je obnova ukrajinskog jezika i nacionalne kulture, religije, zagarantovana su prava nacionalnih manjina. Sve pomenuto našlo je svoje mesto i u ustavu Ukrajine iz 1996".

"’Narandžasta revolucija’ s kraja 2004. bila je zakonomerni korak u razvoju društva. Ona je pokazala da se naš narod više ne miri sa bilo kakvim pokušajima uzurpacije vlasti putem falsifikovanja izbora i gušenja medija. Bila je to definitivna promena celokupnog ukrajinskog društva koje je konačno spoznalo svoju ulogu i značaj u demokratskom sistemu, ali i odgovornost za sudbinu zemlje", objašnjava ambasador Olijnik.

Parlamentarni izbori održani 26. marta ove godine pokazali su da su Ukrajinci više bili podeljeni oko toga kojoj ličnosti da povere vođenje državnih poslova nego kojoj ideologiji da se priklone, što je još jedan dokaz zrelosti društva. Zato je i odluka predsednika Juščenka da pod zajedničku zastavu pozove sve političke stranke prisutne u novom sazivu parlamenta bila i logično i najfunkcionalnije rešenje. Uostalom, upravo je prošlogodišnjim sličnim dogovorom o privremenom izboru Jurija Jehanurova na mesto premijera prekinut opasan negativni trend ukrajinske ekonomije iz 2005.

Odmah po sticanju nezavisnosti, Ukrajina je istakla svoju kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji i Zapadnoj vojnoj alijansi. "Naši glavni spoljnopolitički ciljevi su puna integracija u EU i ulazak u NATO kao pretpostavka za to", kaže ambasador Olijnik i dodaje: "Svoju evropsku identičnost, predanost idealima demokratije i slobode naš narod je dokazao celom svetu tokom ’narandžaste revolucije’".

"Istovremeno, jedan od aktuelnih zadataka jeste i poboljšanje odnosa sa Rusijom, posebno postizanje uzajamno prihvatljivog dogovora o isporuci gasa Ukrajini. Naš ulazak u evropske i evroatlantske integracije nikako nije suprotan saradnji sa Rusijom. I EU i Rusija su naši neposredni susedi i zadatak nam je da na najbolji način iskoristimo prednosti koje nam takav položaj obezbeđuje", naglašava ukrajinski ambasador i podseća da Ukrajina sa državama takozvanog zajedničkog ekonomskog prostora (više bivših sovjetskih republika) ima promet u robi vredan čak 25 milijardi godišnje. "Iza toga stoji 4-5 miliona radnih mesta, penzije, budžeti, plate itd. Nas to tržište bezuslovno interesuje", navodi ukrajinski diplomata.

Ovakav put Ukrajine potvrđen je i nedavnim potpisivanjem "Univerzala (povelje) o nacionalnom jedinstvu", čime je otvoren put za stvaranje sadašnje ukrajinske vlade na čelu sa Viktorom Janukovičem. Interesantno je da su potpisnici ovog dokumenta jednako i zagovornici i protivnici ulaska zemlje u NATO, što je u vreme martovskih izbora bilo jedno od pitanja oko kojeg su se birači najviše delili.

Sačuvati jezik

Naime, podelu oko članstva u NATO mnogi Ukrajinci shvataju i kao razlaz sa bivšom sovjetskom maticom Rusijom, sa čime većina, prirodno, ne može da se pomiri. Jedan od razloga za ovakav stav leži svakako i u činjenici da običnim građanima još niko nije na pravi način pokušao da objasni ni mane ni prednosti ovakve politike. Na primer, nedavna istraživanja su pokazala da samo jedan procenat Ukrajinaca zna tačno koje je sve ratove započeo NATO.

Povremeni nesporazumi traju i oko pitanja službenog jezika. Mada u Ukrajini živi svega 17 odsto etničkih Rusa, ruskim jezikom, koji nema status zvaničnog, služi se polovina stanovništva. Ovaj paradoks ostatak je sovjetskih vremena i česta tema u političkim diskusijama. "Nastala je situacija u kojoj država mora da zaštiti ne samo jezike manjina nego i jezik većinskog starosedelačkog naroda. Ukrajinski jezik može da živi i razvija se samo u Ukrajini. Ukoliko ga sami ne sačuvamo, neće to za nas uraditi niko drugi", zaključuje ambasador Olijnik.