Komision „Kod kabastog vikenda"

Samo tokom poslednjeg „kabastog vikenda”, odnosno prve subote i nedelje u mesecu kada Beograđani kraj kontejnera ostavljaju krupnije odbačene stvari, radnici „Gradske čistoće” uklonili su 1.860 kubika svakojakog isluženog pokućstva. Poređenja radi, ostalim danima na deponiji Vinča završi 200 kubnih metara otpada, te se može pretpostaviti koliko se kreveta, fotelja, kredenaca, dušeka, ugaonih garnitura, stolova, stolica, vitrina, šporeta... prestoničani liše samo tokom dva dana u mesecu.

U većini zemalja Evrope, a naročito u SAD, postoje mesta gde se kućne stvari odlažu i gde se po povoljnijim cenama mogu pazariti sasvim pristojni komadi.

– Upravo smo prošle godine razmatrali ideju da se odredi plac ili magacin gde bi se deponovao nameštaj koji sugrađani više ne žele da koriste. Testvari bi se prodavale kao komisiona roba, a njihovi bivši vlasnici bi eventualno plaćali troškove „kirije” na tom placu. Postojala je i zamisao da formiramo službu koju bi sugrađani mogli da pozovu ako žele da im se iz kuće ili stana odnese stari nameštaj, a koji bi potom mi preuzeli i prodavali po povoljnim cenama. Zbog pravnih prepreka, jer „Čistoća” kao javno preduzeće nema prava da knjiži ulaz takve robe, ali i zbog troškova opremanja placa ili magacina, od toga se do daljeg odustalo – kaže Aleksandar Stamenković, generalni direktor „Gradske čistoće”.

On ističe da bi možda mogao da se nađe nekakav organizacioni model da se otpisani, a relativno dobro očuvani nameštaj posredstvom humanitarnih organizacija distribuira socijalno ugroženim porodicama.

– Za sada, na otpad u Vinči odvozimo nameštaj i belu tehniku i tamo ih razvrstavamo. Komadi bele tehnike potom idu na reciklažu, dok je nameštaj koji dospe na otpad uglavnom neupotrebljiv – kaže Aziz Azizi, direktor operative u „Gradskoj čistoći”.

Ono što od nameštaja valja, pokazuje iskustvo, postaje plen agilnih ekipa skupljača sekundarnih sirovina, koje do kontejnera „kabastim vikendima” stižu pre ekipa „Čistoće”. Deo toga završi u njihovim kućama, ali dosta preostane i za neformalno tržište „seknd hend” nameštaja, kojim sakupljači sekundarnih sirovina suvereno vladaju.

Iako bi se dalo zaključiti da smo nameštaj i belu tehniku češće menjali u decenijama kada je standard bio viši, iskustva „Gradske čistoće” govore suprotno:

– Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kod kontejnera je bilo mnogo manje odbačenog nameštaja. Verovatno je prenošen u vikendice, a mnogo toga je čuvano i po podrumima. Dešavalo se da odvezemo pune kamione starih stvari samo sa jedne adrese. Od 2000. godine do danas odbačenog pokućstva ima mnogo više. To sigurno ne govori o većoj platežnoj moći, već o tome da svemu jednom istekne rok trajanja – objašnjava Azizi.

----------------------------------------------

Kad urednost skupo košta

– Događalo se da ljudi bace i poneki istinski antikvitet, a da i ne znaju da se radi o dragocenosti, koja se posle nađe na prostirkama i tezgama „buvljaka”. A ima i slučajeva da nepažnja skupo košta: na Petlovom brdu, porodica koja je renovirala stan sa šutom i svim ostalim u kontejner je bacila i kesu punu zlatnog nakita. Sličan slučaj desio se i na Voždovcu. Sugrađanin koji nas je pozvao rekao nam je da je greškom u kontejner bacio vrećicu sa važnim dokumentima. Naši radnici detaljno su pretrebili sadržaj kontejnera i pronašli vrećicu, a u njoj bilo 10.000 evra – kaže Aziz Azizi, direktor operative u „Gradskoj čistoći”.

B. V.