Farmaceuti, igrajmo po pravilima

„Na vezi medicine i farmaceutske industrije počiva ceo medicinski svet.“

Ovako je kratko i jasno spregu medicine i farmacije formulisao profesor kliničke farmakologije i toksikologije dr Tomislav Kažić, dodajući da je veza – neraskidiva!

– To se ne može ukinuti. Ako hoćete da štampate knjigu, treba vam sponzor. Na velikim američkim kongresima okupi se i do 30.000 učesnika, od kojih je 29.000 dovela industrija. Zašto? Neko mora da bude tumač. Ne može industrija bez veledrogerija, a profesori medicine su posrednici između farmaceutske industrije i zdravstva. Na primer, organizuje se kongres lekara opšte medicine i jedna domaća fabrika lekova dovede 500 lekara iz Bosne. Sve im plati. Ali, proizvođač to sponzorstvo uračuna u cenu leka i zato on košta toliko koliko košta. Taj lanac je neophodan, ali je ključno pitanje mere. Kad se izgubi mera u povlađivanju farmaceutskoj industriji, odnosno u „podmazivanju“, gubi se poverenje u zdravstveni sistem, što smo svi imali priliku da vidimo na delu s vakcinom protiv gripa, koju je pogurala farmaceutska industrija – smatra profesor Kažić.

Ministar zdravlja profesor dr Tomica Milosavljević je za „Politiku“ rekao da već sada sada postoje jasne odredbe u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti kojima se utvrđuje zabrana reklamiranja.

– Odnosi s farmaceutskom industrijom regulisani su zakonom. Farmaceutska kuća može lekaru platiti put, boravak i kotizaciju na stručnom skupu. Za predavanja, koja održe na kongresima, lekari su plaćeni preko autorske agencije, za to plaćaju porez, a uvek moraju da vode računa da li su u sukobu interesa. Takođe, u svakoj ustanovi treba da postoje etički kodeksi, kojima treba da se uredi i ova oblast. Međutim, potkupljivanje je posao za istražne organe – podseća ministar zdravlja.

Ministar zdravlja najavio je da će do kraja meseca pripremiti podzakonski akt Zakona o lekovima, kojim će se definisati odnosi farmaceutskih kuća i medicinske struke.

Od domaćih fabrika lekova, kao i farmaceutskih kuća, među kojima su i dve inostrane, čiji su zaposleni osumnjičeni za davanje mita, pokušali smo da saznamo da li u kompanijama postoji pravilnik ili dokument kojim se uređuju odnosi s lekarima, koji lek predstavljaju, na primer, na kongresima. Da li postoje fondovi za promotivne aktivnosti i mera kontrole davanja mita lekarima? Naravno, i da li imaju komentar na akciju „Kraba“ i uhapšene zbog sumnje na malverzacije s citostaticima.

Dok traje istraga, ne mogu da daju bilo kakve izjave, bio je najčešći odgovor. Samo su iz kompanije „Merk“ objasnili da su usvojili Kodeks ponašanja za pripadnike farmaceutske profesije u kome jasno stoji i odredba: „Nikada nećemo ponuditi ni obezbediti bilo kakvu finansijsku ili materijalnu dobit (uključujući donacije, stipendije, subvencije, podršku, konsultantske ugovore) u zamenu za prepisivanje, preporuku, kupovinu, snabdevanje ili administriranje proizvoda ili obećanje da će tako nešto biti učinjeno. Ništa ne može biti ponuđeno ili obezbeđeno na način ili pod uslovom koji bi imao nedoličan uticaj na rad zdravstvenog profesionalca koji prepisuje lekove“.

Odgovori koji nisu stigli od ostalih ostavljaju prostor za sumnju da, i naše i strane farmaceutske kuće, dobro nagrađuju forsiranje određenog leka, na recept ili usmeno. Farmaceutske kuće finansiraju odlaske lekara na kongrese u inostranstvo, ali i direktno daju novac. Generalni menadžer farmaceutske kuće „Bajer“ za Srbiju Manuel Najč, je početkom 2010. godine, pokrenuo kampanju „Igrajmo po pravilima“, kao prvi korak da se farmaceutskom biznisu u Srbiji i regionu vrati ugled, koji je ozbiljno uzdrman brojnim skandalima, optužbama i istragama.

Na papiru, u raznim kodeksima sve je definisano: šta je reklama, šta neprimereno putovanje i neprihvatljivi pokloni. Stvarnost je mnogo drugačija. To potvrđuje i direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović koja za „Politiku“ kaže kako je veza između farmaceutskih kompanija i lekara suviše sofisticirana da bi bila tako lako prepoznata.

– Farmaceutska industrija je finansijski moćna i angažuje najmoćnije marketinške kampanje, koje formiraju mišljenja lekara tako da oni duboko veruju u prednosti određenog leka. Reklama leka nije kao spot kojim se reklamira prašak za veš, nego je vrlo vešta: predstavljaju se rezultati kliničke studije koju je sponzorisala farmaceutska kompanija, odabere se, na primer, sala SANU, ali se ne govori o nuspojavama tog leka – naglasila je Svetlana Vukajlović.