Amsterdam u euforiji

Jul mesec, ekstremne vrućine, fudbalska euforija, Holandija je u finalu svetskog prvenstva u fudbalu. Leto i euforija - ima li šta bolje? Za Holandiju nema, nacionalna euforija traje i dalje i trajaće sve dok se svetsko prvenstvo ne završi. Sve dok se nadanja ne pretvore u realnost ili očekivanja pređu u razočarenja. Svakako da do razočarenja neće doći, igrati finale svetskog prvenstva, danas, znači mnogo, uvek je i značilo, biti najbolji u glavnoj sporednoj stvari na svetu nema cenu.

Polufinale: Holandija vs. Urugvaj

Dogovor je pao, nalazimo se na centralnom trgu, nas troje, jedna iz Amerike, jedna iz Irana i ja. Naravno bodrimo Urugvaj iz želje da se manje razvijene zemlje konačno domognu popularnosti, ali ipak šarm igre dovodi do toga da ipak mnogo više skačemo kad je lopta u blizini golmana iz Urugvaja. Trgovi su puni, stranaca naravno, ima i domaćih, koji su pretoplo veče želeli da provedu u gradu. Za vreme poluvremena, masa se okuplja, stranaca je sve više oko nas, najviše Amerikanaca i Srba.

Sa jedne strane dva Amera pričaju sa M. iz Irana o uništavanju srednje klase u svetu. M. mu ponosno odgovara kako je to ovde nevidljivo, toga nema ovde. L iz Amerike, tačnije srednje Amerike priča da je ovo zaista lepo doživeti, divi se svim ovim narandžastim pojavama. Lepo je videti sve ove različite ljude kako se dive jednom timu, pogledaj, ima i Kineza, Arapa, Srba, nas iz Amerike i svi smo ovde da gledamo fudbal. Ameri su oduševljeni slobodom zavijanja hašiša u masi ljudi koji i jedino zure u ogromne tv prijemnike. Zavijanje hašiša u tom trenutku je poput ispijanja piva, dodatni stimulans.

Jedan od Amera mi prilazi, pun pitanja počinje razgovor. Standardni dijalozi, poput odakle ste, čime se bavite, koliko ste uspešni u svom poslu.

Okej, priznajem i odgovaram: Ja sam iz Srbije, prešao sam dvadesetu i ovde sam gde sam. Učinilo mi se da mu nije bilo dovoljno i nastavio je razgovor u maniru ispitivanja i ponavljanja gradiva.

- Srbija je ludilo, čuli smo šta se tamo dešavalo. Nije lako, drago mi je što si pobegao- nastavio je sa svojom pričom, zavijajući hašiš i povremeno bacajući pogled na rezultat nastavio: Tamo se sve i svašta izdešavalo, ne bih to poželeo nikome. Ne znam šta da kažem?

- Sem Avganistanu - dobacio sam slučajno i nastavio da bodrim Vesa ( Vesli Snajdera). Zaćutao je, ustao, pružio ruku i pozdravio se, još jednom je dodao da je srećan što su me „izbavili“ odande, so well Franco good luck, spakovao svoj alat u džep, pozdravio se sa M. i L i krenuo svojim putem.

Sa druge strane su se čule priče o ubistvu Pukanića, o Đinđiću i slavnoj reprezentaciji Srbije koja je, do tad, već bila istorijska, jer vsmo smatrali da su Nemci već osvojili prvenstvo. Bili su podeljeni - neki su bili za Urugvaj, neki za Holandeze kako su ih nazivali kolektivno su analizirali što utakmicu, što trenutno stanje u svetu i naravno domaće teme.

O pedofiliji, i totalnom propadanju jedne zdrave nacije nije bilo reči. Povremeno bih se nasmejao zaključcima jednog momka, koji je surovo realan u jednom trenutku rekao da je pak, snaga reprezentacije u omladinskom fudbalu, a nikako u profiterskoj propagandi pojedinca.

(/slika2)Rezultat je već govorio da je Holandija u finalu.Nadanja su se ostvarila, razočarenja nije bilo, bilo je samo straha od finala. Fudbal je odavno prestao da bude samo sport, a pogotovo u Africi je delovao kao sajam.

Kao što i euforija deluje tako, kao što i Amerikancu deluje da je ludilo nastajalo samom po sebi, tako i nama deluvalo da je u tom trenutku Amsterdam doživljavao ekstazu.

Masa ljudi je slavila prolazak u finale, večeras za vreme finalne utakmice biće još masovnije, za sve koji su kao i uvek su dobrodošli u Amsterdam.

(/slika3)

...

"Nije mi bilo baš najjasnije, pratila sam utakmicu, što su oni amerikanci onako demostrativno otišli?" - upitala me je M. Pogledao sam je i nasmešio se.

L. je uzvratila jasno: "Zar nisi čula da je Franco iz Srbije."

- Ja sam iz Irana, pa? - zasmejala se i nastavila da korača blokiranom ulicom preplavljenom „oranje“ furijom, prolazeći pored zastalih tramvaja koji su bili prazni. I šoferi su slavili....