Polanskom predlažu da piše memoare

Odluka švajcarskih vlasti da pusti na slobodu francusko-poljskog reditelja Romana Polanskog, čime je odbijen zahtev SAD za izručenje umetnika pod optužbom za ilegalne seksualne odnose koje je pre više od 30 godina imao sa maloletnicom Samantom Gejmer, pozdravljena je među filmskim umetnicima u svetu.

Iako je u decembru 2008. Samanta Gejmer (48) zatražila od tužilaštva da obustavi postupak protiv Polanskog, Apelacioni sud Kalifornije odbacio je u februaru 2009. zahtev advokata sineaste da se protiv njega obustavi postupak u slučaju suđenja za prestup stariji od 30 godina. Posle hapšenja, septembra prošle godine, Polanski je u decembru 2009. pušten uz kauciju od 4,5 miliona švajcarskih franaka (oko tri miliona evra) i od tada, do prekjuče, bio je u kućnom pritvoru u svojoj vili u planinskom mestu Gštatu.

Sada je slobodan da ponovo putuje Evropom, što je i činio proteklih 30 godina izbegavajući bilo kakav mogući kontakt sa američkim tlom.

Rođeni Parižanin, student čuvene poljske filmske škole u Lođu, pažnju javnosti na svoj talenat, skrenuo je delom „Nož u vodi” 1962, jednim od retkih poljskih filmova posle Drugog svetskog rata koji za temu nije imao rat. Uspeh ovog dela omogućio mu je da film „Repulzija” radi u Velikoj Britaniji, zatim je snimio „Neustrašive lovce na vampire”, a njegov konačan odlazak u Holivud i status traženog reditelja desio se povodom sofisticiranog psihološkog trilera „Rozmarina beba” (1968). Usledili su holivudski uspesi i pohvale filmova „Che”, „Kineska četvrt”, i „Tragedija Magbeta” koji je snimao u Velikoj Britaniji.

Seksualni prestup slavnog reditelja dogodio se 10. marta 1977. u kući glumca Džeka Nikolsona, gde je Polanski doveo Samantu Gejmer na slikanje za modni časopis. Posle prijave njenih roditelja, reditelj je uhapšen polovinom 1977. u Los Anđelesu, priznao je „protivzakonite seksualne odnose” sa maloletnicom, i proveo 42 dana na psihijatrijskom posmatranju. Iz SAD je pobegao 1978, pre nego što mu je izrečena sudska kazna, a od tada živi u Evropi, u Parizu, i nikada nije kročio na američko tle, u strahu od hapšenja, a nije prisustvovao ni dodeli Oskara 2003, kada mu je ovo priznanje pripalo za režiju drame „Pijanista”.

Posle bekstva iz SAD, čuveni film „Tes” sa Nastasjom Kinski, Polanski je snimio u Parizu i film posvetio svojoj tragično nastradaloj supruzi Šeron Tejt koja je ubijena 1969. Izbegavajući zemlje koje bi ga mogle izručiti SAD, među kojima i Veliku Britaniju, tokom osamdesetih Polanski je snimao na Malti, u Francuskoj – najčešće u Parizu, i to u onim delovima grada gde voli da šeta i, kako kaže, razmišlja o novim filmovima, u Portugalu i Španiji, Češkoj („Oliver Tvist”), Nemačkoj i Poljskoj („Pijanista”), na Islandu i u Danskoj, gde je snimao poslednji film „Pisac iz senke”. Ovo delo, koje je premijerno prikazano na poslednjem Berlinskom festivalu, završavao je iz zatvora u Cirihu, u kojem je boravio posle hapšenja 26. septembra 2009. Pre hapšenja, Polanski je kompletno izmontirao sliku filma, a putem svojih prijatelja i advokata koji su ga posećivali u zatvoru, timu saradnika slao je uputstva za montažu zvuka i muzike u trileru zasnovanom na romanu Roberta Harisa, o bivšem britanskom političaru i njegovom piscu iz senke koji mu anonimno pomaže da napiše memoare.

Posle premijere filma „Pisac iz senke”, britanski list „San” prokomentarisao je da bi, ako i kada bude oslobođen, Polanski trebalo da napiše svoje memoare o decenijskom bežanju od američkog sudstva, naravno uz pomoć pisca iz senke.

I. Aranđelović