Poslednji čin kosovske drame

Odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije i rasprava u Generalnoj skupštini i Savetu bezbednosti UN završni su diplomatski koraci koji predstoje Srbiji u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja.

Među ekspertima u Beogradu i Prištini mesecima je već „javna tajna” da će mišljenje Suda u Hagu najverovatnije biti formulisano tako da će od uspešnosti strana da ga predstave kao odluku koja ide njima u prilog – zavisiti i poslednji utisak koji će biti stvoren o legalnosti proglašene nezavisnosti Kosova.

Sagovornik „Politike”, koji je dobro upoznat sa diplomatskim potezima oko Kosova, tvrdi da su zemlje „kvinte” (Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i SAD) već ponudile Srbiji da potpiše zajedničku rezoluciju s kojom bi se izašlo u Generalnoj skupštini UN. Predlog teksta te rezolucije u Beogradu nije naišao na razumevanje jer je potpuno„bled i neutralan”.

Pošto je protumačeno da bi potpis na njega značio poništavanje prednosti koje Beograd očekuje u mišljenju Suda u Hagu, Srbija se usredsredila na to da obezbedi što veći broj glasova na svoj strani i da izađe sa vlastitom rezolucijom u Generalnoj skupštini UN koja bi bila prihvatljivu za većinu članica. „Politikin” izvor tvrdi da su zbog toga vlasti u Beogradu izložene velikom pritisku, što je vidljivo, kako kaže, i iz javnih diplomatskih poruka koje se poslednjih dana čuju – da će „EU pažljivo pratiti reagovanja srpskih vlasti na mišljenje suda”.

Rusija i dalje podržava obnovu direktnih pregovora rukovodstava Srba i Albanaca, a stalni predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti UN Vitalij Čurkin je rekao da Rusija smatra važnim da najviše telo UN treba da „kontroliše stanje na Kosovu i da dugoročno rešenje tek treba da se nađe”.

Opcije koje će se naći „na stolu” zavisiće od odnosa snaga na septembarskoj sednici Generalne skupštine UN, ali i rasprave koja će u Savetu bezbednosti UN uslediti u avgustu, kada predsedava Rusija, i kada će se raspravljati o redovnom izveštaju Unmika sa Kosova i Metohije.

U očekivanju savetodavnog mišljenja svaka od strana fokusirala se na sopstvene prioritete. Za Beograd to su statusni razgovori sa kosovskim Albancima u kojima bi učestvovali svi predstavnici međunarodnih institucija zastupljeni na Kosmetu. Beograd nije spreman da otkrije šta bi ponudio na tim razgovorima, ali se kao lajt-motiv ponavlja stav da „jedna strana ne može da izgubi sve, a druga da dobije sve”. Analitičari smatraju da bi trebalo ponuditi „nešto više od onoga što smo bili spremni da predložimo”.

Za kosovske Albance, koji se spremaju da 22. jul proslave kao drugi dan nezavisnosti, u obzir dolaze samo „tehnički razgovori” i to bez predstavnika Unmika. Isključenjem predstavnika UN Priština već dve godine pokušava da stornira Rezoluciju 1244 i umanji značaj UN, u kojima većina još uvek ne podržava njihovu nezavisnost.

Što se tiče EU, za njih je situacija na severu Kosova pitanje broj jedan o kome treba da se razgovara. Početkom nedelje, naime, nezvaničnu ponudu iza koje stoje Nemačka, Francuska i Velika Britanija, ozvaničio je francuski ambasador u Prištini iznoseći za jedan prištinski dnevnik koncept „čvrste autonomije”. Žan Fransoa Fito je predložio da platforma za buduće razgovore Srba i kosovskih Albanaca bude neka vrsta autonomije za sever Kosova, koja ne bi značila menjanje granica nego kulturnu i ekonomsku autonomiju Srba na severu.

Kao jedna od opcija u medijima se spominje i podela Kosova po principu razmene teritorija: sever Kosova za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac. Takve ponude državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović ocenjuje kao spinovanje „sračunato na to da destabilizuje jug centralne Srbije”.

Analitičar Dušan Janjić ne bi odbacio specijalni status severa, ali ga ne bi menjao za priznanje nezavisnosti. On smatra da bi Srbija, upravo zato što neće da prizna nezavisnost Kosova, trebalo da preispita svoju dosadašnju politiku blokiranja. Janjić kaže da bi trebalo ojačati odnose Srbije sa EU i SAD ne napuštajući odnose sa Rusijom. „To je moguće na način modifikovane Bajdenove formule: ne priznajemo, ali želimo da rešavamo sve probleme koji postoje. I to treba voditi ka strateškom partnerstvu sa EU u upravljanju kosovskog problema”.

Janjić objašnjava da je takvu saradnju moguće postići iniciranjem dijaloga o rešavanju tehničkih pitanja, a da EU bude garant primene tog dogovora. On smatra da bi u tim razgovorima trebalo razgovarati o decentralizaciji Kosova, a na taj način je moguće da se stigne i do regionalizacije.

Biljana Mitrinović

------------------------------------------------------

Ivanović: Sever već ima specijalni status

Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović odbacuje autonomiju za sever Kosova, naglašavajući da specijalni status već postoji i da je on ustanovljen 1999. godine. „Šta je onda novo što nudi EU? Srbija neće menjati svoje za svoje. Mi možemo samo da razgovaramo o statusu Kosova, pošto je status severa već definisan”, kaže on.