Moguća dva nacrta rezolucije

Posle saopštavanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu raspravom u Generalnoj skupštini UN pitanje Kosova će opet sa pravnog preći na politički teren.Ako mišljenje suda ne bude rezolutno i ako nijedna od zainteresovanih strana ne odustane, trećeg utorka u septembru na godišnjoj sednici Generalne skupštine UN u Njujorku verovatno će se voditipolitička bitka oko dva predloga rezolucije. Jedankojije Srbija već najavila, u kojemse poziva na formulacije koje se u savetodavnom mišljenju mogu pročitati u korist Srbije, i u kojembi se tražili sveobuhvatni pregovori s kosovskim Albancima, idrugi, kojibi podnele zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova (možda čak i samo Kosovo), kojom se „betonira” nezavisnost i pozivaju sve zemlje koje su se do sada uzdržavale da priznaju Kosovo.

Kojigod predlog rezolucijebude usvojen izvesno je da će se Srbija suočiti sa političkim posledicama. Ukoliko mišljenje suda bude takvo da Srbija uz pomoć zemalja koje je podržavaju uspe u Njujorku da „progura” rezoluciju koja bi nedvosmisleno konstatovala da je nezavisnost Kosova protivpravna, ona bi zaustavila nova priznanja nezavisnosti Kosova ali bi, s obzirom na upozorenja diplomata zemalja koje podržavaju nezavisnost, značila zaoštravanje odnosa sa SAD i EU.

Poteze Srbije ne prate samo zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova. I zemlje koje su podržale Srbiju, među kojima se takođe nalazi izvestan broj zemalja značajnih na međunarodnoj političkoj sceni, očekuju da vide kako će ona nastupiti, pa će od toga zavisiti i tok debate na Generalnoj skupštini UN. „Već dobijamo informacije da delegacije pojedinih velikih zemalja lobiraju za priznavanje nezavisnosti Kosova. Te posete uključuju i predstavnike kosovskih vlasti. S druge strane, čuo sam i da najviše funkcionere Beograda očekuju u prestonicama najuglednijih članica pokreta nesvrstanih”, kažebivši ambasador u Parizu Predrag Simić. „Iz razgovora sa visokim diplomatama zemalja koje podržavaju Srbiju zaključio sam da i one takođe žele jasno postavljen stav na osnovu koga će se opredeljivati”, dodaje on.

Urednik „Nove srpske političke misli” Đorđe Vukadinović predviđa nešto drugačiji scenario za „dan posle suda”, koji bi uslovio i drugačiji tok rasprave u Generalnoj skupštini UN, odnosno izjašnjavanje o rezoluciji koju će podneti zagovornici nezavisnosti Kosova. „Posle mišljenja suda uslediće nova priznanja, a onda će tako osnaženo Kosovo tražiti da Generalna skupština verifikuje to kao pobedu. Glavni argument podnosilaca ove rezolucije neće biti ono što piše u odluci suda nego ta nova priznanja koja su Vašington i zapadne prestonice izboksovali za njih”, predviđa Vukadinović i zaključuje da Srbiji u toj varijanti neće pomoći što bi, eventualno, bila osnažena nekom formulacijom iz odluke suda.

O tome šta bi Srbija učinila posle takvog razvoja događaja u vlasti niko ne želi da govori. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je nedavno najavio da se Srbija nikada neće pomiriti sa nezavisnošću Kosova, ma kakva odluka suda bude.Vukadinović smatra da se mora „ilikapitulirati u potpunosti,ili se mora istrajati do kraja u otporu kosovskoj nezavisnosti, pa eventualno u okviru te čvrstine tragati za nekim kompromisima”.

A kompromis bi mogao da budu neki novi pregovori koji bi uključivali podelu, razgraničenje, korekciju granice, odnosno mogli bi da stanu pod formulaciju „tehnički pregovori”.Da li je moguća treća varijanta: da Srbija u UN predloži takvu rezoluciju iza koje bi mogla da stane većina članica UN a da se ne konfrontira sa SAD i većinom članica EU – pitanje je od milion dolara.

„Odgovor na to pitanje će biti nešto malo jasniji posle mišljenja Suda u Hagu. Tada bi se moglo znati da li Srbija može da podnese takav predlog rezolucije koji bi joj ostavio manevarski prostor sa zapadnim zemljama a da to istovremeno ne znači gubljenje dela svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta na čijem je očuvanju zasnivala svoju dosadašnju politiku”, zaključuje Simić.

Biljana Mitrinović

----------------------------------------------

Simić: Traže rešavanje praktičnih problema

Na pitanje kako shvata poruke koje stižu iz Brisela da pažljivo posmatraju kako će Srbija reagovati posle izricanja savetodavnog mišljenja Suda u Hagu, Predrag Simić kaže da oni očekuju ono što je poznato još od marta, kada je ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner posetio Beograd i doneo takvu poruku, koja je tada zvučala kao prijateljski savet: „To znači da je Zapad spreman da prihvati da Srbija neće da prizna nezavisnost Kosova, ali da traži komunikaciju i rešavanje tekućih pitanja, bez kojih smatraju da ne može biti postignuta stabilnost u regionu”.

----------------------------------------------

Šta stranke očekuju nakon mišljenja MSP-a

Stranački funkcioneri imaju potpuno različita očekivanja od predstojeće odluke Međunarodnog suda pravde o Kosovu. Jedni se nadaju, kako je pokazala anketa „Politike” u četiri ovdašnje stranke, da će mišljenje suda biti u korist Srbije, drugi misle da će ono biti nejasno i nedorečeno, a treći da će biti loše po Srbiju. Svi su, međutim, saglasni da Srbija nakon izricanja stava tog suda mora da krene u još jaču diplomatsku ofanzivu.

Kakvu odluku suda očekujete?

Nada Kolundžija, poslanik DS-a i šef poslaničke grupe Za evropsku Srbiju: Očekujem da će se odluka suda zasnivati na međunarodnom pravu i da sud neće dovesti ceo međunarodni poredak u pitanje svojom odlukom. To samo znači da bi ta odluka trebalo da ide u prilog Srbiji.

Igor Mirović, član Predsedništva SNS-a: Očekujem kompromisnu odluku, sa puno nejasnoća i nedorečenosti. Posebno u odnosu na ono što Srbija očekuje.

Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora SPS-a: Ono što je sigurno jeste da odluka, odnosno savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde treba da bude u skladu sa međunarodnopravnim poretkom, Poveljom UN i međunarodnim pravom. To je, po meni lično, jedini mogući ishod u vezi sa pitanjem donošenja tog savetodavnog mišljenja. To mišljenje može biti na jedan ili drugi način nijansirano u odnosu na ono što je, siguran sam, osnova, a to je taj međunarodnopravni poredak i međunarodno pravo.

Dragan Todorović, potpredsednik SRS-a: Očigledno je da će odluka suda biti takva da će se na nju pozivati i Beograd i Priština, što je za nas loše.

Šta bi Srbija trebalo da uradi 23. jula, nakon saopštavanja stava suda?

Kolundžija: Svakako je sledeća adresa UN i Srbija bi tamo trebalo da pokaže da može da ponudi novu platformu za razgovore sa kosovskim Albancima, na osnovu kojih bi se došlo do rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obe strane i u kojem ne bi jedna strana sve dobijala, a druga sve gubila.

Mirović: Srbija, prvo mora da definiše jasnu, opšteprihvaćenu strategiju šta želi sa Kosovom i Metohijom. Ukoliko svi iskreno, do kraja, žele da brane suverenitet i integritet, onda Srbija mora da još jače nastavi diplomatsku i političku inicijativu i ofanzivu.

Ružić: Srbija je uradila mnogo samom činjenicom da je došlo do rasprave u Međunarodnom sudu pravde, a očekujem da u odnosu na sadržaj samog savetodavnog mišljenja Srbija podigne diplomatsku aktivnost na jedan srednji, viši ili mnogo viši stepen, kako bi se, na osnovu tog savetodavnog mišljenja, došlo do adekvatnih i sadržajem oivičenih razgovora na temu koja jeste goruća, a tiče se tog zamrznutog, kontrolisanog konflikta, koji konstantno egzistira na teritoriji zapadnog Balkana. Mislim da će savetodavno mišljenje biti dobar preduslov da Srbija krene u diplomatsku ofanzivu. 

Todorović: Srbija i pre i posle saopštavanja stava suda treba da se drži Povelje UN i Rezolucije 1244.

Šta bi, po vašem mišljenju, trebalo da piše u rezoluciji UN?

Kolundžija: U svakom slučaju ne bi smeo da se dovodi u pitanje teritorijalni integritet Srbije. Ne bi trebalo da se desi da se bilo koji akt donese bez saglasnosti Srbije i da se u toj rezoluciji dovede u pitanje teritorijalni integritet.

Mirović: U rezoluciji koja će biti doneta na osnovu mišljenja suda uvažiće se i mišljenja najuticajnijih zemalja sveta, pa i onih zemalja koje su priznale Kosovo i Metohiju, tako da će rezolucija biti još blaža u odnosu na mišljenje suda, u smislu nedorečenosti i neodređenosti. Još jedna stepenica niže u odnosu na ionako nejasne stavove koje će sud izneti.

Ružić: Očekujem da se na osnovu savetodavnog mišljenja inicira rasprava u Generalnoj skupštini UN. Činjenica je da su 63 države priznale tu tzv. nezavisnost Kosova i Metohije. Ali je činjenica i da veći broj zemalja članica UN nije posegao za takvim korakom. U odnosu na ovo savetodavno mišljenje očekujem da, pre svega, bude pokrenuta inicijativa za raspravu u Generalnoj skupštini UN, u septembru, kada će biti redovna Generalna skupština, a takođe i da ta rasprava ima za ishod odluku koja će biti kompatibilna onome što je odluka Međunarodnog suda pravde.

Todrović: Srbija apsolutno ne sme prihvatiti nijednu rezoluciju više. Treba sa svojim prijateljima, pre svega sa Rusijom i Kinom, da spreči izglasavanje bilo kakve rezolucije koja bi poništila ili ublažila Rezoluciju 1244.

Biljana Čpajak