Obukom do više radnih mesta

Za dodatnu obuku 750 građana za rad u južnokorejskoj kompaniji „Jura”, koja je kupila fabriku „Zastavu elektro” u Rači, država je preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) izdvojila oko 50.000.000 dinara. Ovakav paket mera podrške u privlačenju stranih investitora koji će pomoći u podizanju broja zaposlenih građana Srbije primenjen je i u fabrici autokablova„Leoni” iz Prokuplja.

– Do sada je obučeno 250 radnika, a pojedinačno je za svakog od njih izdvojeno 65.000 dinara. Nemačka kompanija tekstila „Falke”, koja bi do marta iduće godine trebalo da izgradi fabriku čarapa u Leskovcu, još nije podnela zahtev za ovu vrstu subvencije, ali su najavili da će biti posla za oko 600 radnika koje ćemo takođe obučavati – najavio je Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. Preko ove službe, Vlada Srbije planira da finansira i obuku radnika za „Dajtek”, italijansku kompaniju koja će otvoriti fabriku u Nišu.

Prvi čovek NSZ-a ističe da su afirmacija preduzetništva, podrška u razvoju malih i srednjih preduzeća i otvaranje vrata stranim investitorima pravi potezi u smanjenju broja nezaposlenih.

– U ovom trenutku na evidenciji naše službe ima 746.848 građana, dok na osnovu Ankete o radnoj snazi koju sprovodi Republički zavod za statistiku oko 570.000 njih aktivno traga za poslom. Broj nezaposlenih se od aprila do juna ove godine smanjio za oko 26.000, a od početka godine njih 84.297 našlo je zaposlenje. Mada je u poslednjih pet godina ukupna nezaposlenost smanjena za 14,9 odsto, da bi se na ovom polju popravila situacija trebalo bi odvojiti više novca za aktivne mere zapošljavanja, obratiti pažnju na dodatno obrazovanje radne snage i usklađivanje sistema obrazovanja s potrebama tržišta rada – ističe Jovanović.

Otežavajuća okolnost za državu je i to, dodaje prvi čovek NSZ-a, što je trećina od ukupnog broja nezaposlenih bez kvalifikacija, ima ili završenu osnovnu školu, ili je stekla diplomu prvog i drugog stepena srednje stručne spreme.

– Iz ovogodišnjeg budžeta je za aktivne mere zapošljavanja odvojeno 3,7 milijardi dinara. Kroz program „Prva šansa” sa 1,8 milijardi dinara angažovano je već 7.000 volontera, a do kraja godine biće upošljeno 10.000 mladih. U ovaj projekat uključeno je 5.500 poslodavaca, a prošle godine kroz program prošlo je 10.000 pripravnika. U okviru javnih radova za koje je opredeljeno 700 miliona dinara već je angažovano 5.620 teže upošljivih osoba i to najduže na šest meseci. Oko 60 odsto novca odvojenog za sprovođenje javnih radova usmereno je na najnerazvijenija područja u Srbiji – objašnjava Jovanović.

Subvencija za samozapošljavanje, kao aktivna mera NSZ-a, odnosi se na one građane koji žele da se bave preduzetništvom. U poslednje tri godine oko 30.000 osoba je obučeno za preduzetništvo, a u 2010. još 10.000 ljudi. Još 1.800 građana, najavljuje Dejan Jovanović, imaće priliku da sprovodi sopsteveni biznis plan i za to je NSZ odvojila subvenciju 160.000 dinara.

Na povećanje broja zaposlenih u Srbiji utiče i Program za povoljno kreditiranje početnika u vrednosti od 2,2 milijarde dinara, od čega milijarda stiže iz budžeta a 1,2 milijarde dinara po osnovu naplate rata tih kredita iz predthodnih godina.

Goran Džafić, zamenik direktora Agencije za mala i srednja preduzeća, kaže da je posredstvom startap (početničkih) kredita za prethodne tri godine osnovano do 10.000 firmi, a zaposleno oko 21.121 radnika.

– Najzastupljenije delatnosti nastale podrškom ovih kredita su proizvodnja prehrambenih proizvoda gde je dosad odobreno 1.185 kredita i zaposleno 4.079 građana, zatim komunalne društvene i lične usluge sa odobrenih 979 početničkih kredita i zaposlenih 2.629 radnika, prerada drveta i proizvodi od drveta za koje je posredstvom 729 kredita posao našlo 2.587 radnika. Najmanje startapova, njih svega tri, otišlo je u proizvodnju saobraćajnih sredstava, a u toj oblasti do zaposlenja je došlo 13 građana Srbije – ističe zamenik direktora Agencije za mala i srednja preduzeća.

Program za povoljno kreditiranje početnika preuzet je iz Irske gde je stopa uspešnosti formi oko 35 odsto, dok u Srbiji više od 70 odsto preduzeća redovno i na vreme vraća startap kredite. 

Marija Brakočević