Fosforescentni kauboj

Metju Hauk, koji nastupa pod imenom Phosophorescent, prvi album „Hipolit” je izdao 2000. godine kao Filap Šek. Neke evropske novine su tada napisale da je to „najznačajniji Amerikanac koji se pojavio u ovoj muzici još od Kurta Kobejna”. Prošlo je vreme od tada. Sudeći po novom albumu „Here’s to Taking it Easy” neumerena novinarska opaska kazala je istinu. Da tako stoje stvari najavljivao je i njegov prošlogodišnji album „To Willie”, svojevrstan omaž Viliju Nelsonu.

Album „Here’s to Taking it Easy” može se shvatiti kao četvrti, izgubljeni deo čuvene Uklete trilogije (Doom trilogy) Nila Janga – misli se na albume „Time Fades Away”, „On the Beach” i „Tonight’s the Night”, ili kao treća nepoznata ploča Grema Parsonsa, nastala posle GP i „Greivous Angel”, a izgorela na suncu pustinje Mohavi kao i njen nesrećni autor. Ta vrsta kantri rok mitologije se eksploatiše na ovom albumu. Naravno Phosophorescent nije tako gorak i otrovan kao njegovi slavni prethodnici. On nije protagonista. On je umetnik koji se bavi određenim žanrom.

Artistička distanciranost daje novu perspektivu. Jangove i Parsonsove pesme grčile su želudac i stezale grlo. Haukove funkcionišu kao sjajni rok napevi: dobri tekstovi, zavodljive melodije, odlične interpretacije, zanimljiv koncept. Slušaocu je ponuđen savršen ugođaj, kantri rok za novi milenijum, lepo, fino, neuznemiravajuće. Situacija je slično kao sa današnjim tetovažama. Dok su Parsonsove i Jangove pesme nalik onima koje su nekad bile nacrtane na telima robijaša, boksera i uličnih šibicara, ove Haukove liče na one koje se nalaze na koži mladih tajkuna, političara i japija.

Bilo kako bilo, muzičku misiju ovog momka iz Alabame, privremeno nastanjenog u Njujorku, treba podržati. Pronašao je način kako da poveže kantri rok sa novim folkerskim trendovima i da tom muzičkom bastardu obezbedi budućnost.

Na albumu „Here’s to Taking it Easy” iza imena Phosophorescent ne stoji samo Metju Hauk. Pored njega je i skupina njujorških muzičara. Oni su mu pomogli da ostvari svoju ambiciji – da snimi album koji će zvučati kao prvi solo albumi Rona Vuda i Bobija Čarlsa. Uvodna pesma „It’s Hard to be Humble (When You’re From Alabama)” južnjačkom ekscentričnošću i specifičnim odnosom između pedal-stil gitare i duvača mogla bi da bude i na repertoaru čuvene Dilanove turneje „Rolling Thunder”. Pesmu „I Don’t Care if There’s Cursing” krasi dilanovsko igranje rečima: „I don’t care if you love me/ I don’t care if you don’t... I don’t care if it’s forbidden/ I don’t care if it’s law”. Završnu numeru „Los Angeles” neko bi mogao da shvati kao derivat Jangove teme „Vampire Blues”. Prkosni stih: „I ain’t come to Los Angeles just to die”, međutim, kazuje da mladi južnjak ima drugačije viđenje stvari od onih čiju muzičku misiju nastavlja. Zbog toga su ga valjda Nil Jang i Vili Nelson primili u svoj kružok.